Станковић напомиње да Европска унија није ни крила шта су јој намере па је у саопштењу уочи посете своје високе званичнице то јасно ставила до знања.
Балканска турнеја шефице Европске комисије
Фон дер Лајенова је тродневну турнеју по Западном Балкану започела у Скопљу, да би у наредна два дана посетила Приштину, Тирану, Београд и Сарајево. Посету Црној Гори је одложила, пошто ју је магла спречила да из Београда одлети за Подгорицу.
Поруке у свакој од држава, мање-више сличне –да је Европска унија уз њих, да су све део Европе, да ЕУ рачуна на њих, али и свима поручила шта од њих очекује. Србији, очекивано, да се усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, јер чланство у ЕУ значи, како нам је речено, делити исте вредности.
Није додуше то елаборирала, јер би јој вероватно било тешко да објасни како то једна од највећих вредности каква је територијални интегрите једне земље када је Србија у питању за ЕУ нема значај. Извесно је, међутим, да нико не помиње ни у назнакама шта би се добило заузврат за испуњавање озбиљног списка очекивања осим те „моралне“ сатисфакције да бисмо убудуће "делили исте вредности".
Давања симболична
Иако председница Европске комисије као добар гост није дошла празних руку, тешко да је икога у региону успела посебно да одобровољи поклонима. Они су углавном били у виду помоћи у решавању енергетских проблема, до којих је углавном и дошло јер је ЕУ санкцијама заратила са руским енергентима. Својим домаћинима је наменила одрђена средства - Приштини 75 милиона евра, Скопљу, 80 милиона, Тирани исто толико. Србији о 160 милиона.
За контролу Западног Балкана од стране ЕУ шефица Европске комисије је дошла са симболичним средствима
© Depositphotos.com / Gregorylee
Станковић, међутим, то види више као симболичан гест подршке, јер то, каже, нису озбиљна финансијска средства која могу да реше било који енергетски и економски проблем. Колика је симболика у питању јасно је када се зна да је својевремно саопштено да ће Србија на увоз струје и угља до краја године потрошити милијарду евра.
Ваљда и сама свесна тога, гошћа је свуда најавила да регион очекује још једна инвестиција од 500 милиона евра за цео Западни Балкан. Када, није прецизирала.
Поклону се, ипак, у зубе не гледа. Председник Србије Александар Вучић, као добар домаћин, приметио је да морате да кажете "огромно хвала" када вам неко даје новац, а "није вам тражио за то било шта".
Очекивања ЕУ велика
Станковић ипак нема дилему шта су очекивања ЕУ.
„Европска унија хоће да оснажи своје политичко присуство на простору Западног Балкана. Ентузијазам држава које се нису прикључиле ЕУ а које барем декларативно имају аспирацију да тамо уђу је спласнуо, како у политичкој елити, тако и у највећем броју становника тих држава. Они желе да контролишу регион, да смање што је више могуће што енергетско-економски, што политичко-војни утицај Русије“, објашњава овај политички аналитичар.
Њима је, како сматра, потребно да имају пуну контролу овог региона посебно у светлу украјинско-руског сукоба, најјачег који се десио на простору Европе од Другог светског рата. Једини начин за то је, по мишљењу Станквовића, да земље Западног Балкана на неки начин убаце у ЕУ, с обзиром на то да је у овом тренутку њено проширење као процес замрзнуто.
Услови су познати
Он долазак председнице ЕК види као симболичку поруку у покушају одмрзавања тог процеса од стране одређених делова европске политичке елите. При том, нема јасних датума када би те земље требало да постигну договор са ЕУ око пуноправног чланства, али зато постоји читав низ околности које треба да се догоде да би те земље ушле у такозвани бубањ европских интеграција, примеђује наш саговорник.
„Прво и основно је да сви прихвате спољну политику ЕУ према Русији. То значи да сви уведу санкције. У овом тренутку БиХ због РС то не може да уради, а Србија због своје политичке одлуке то не жели да уради“, истиче он, напомињући да ће се притисци у том правцу наставити.
Такође, додаје он, мора да се затвори питање Косова где је ЕУ стало да се до 2024. године, како је рекао Мирослав Лајчак, оконча спор између Београда и Приштине и то међусобним признањем. То је, како напомиње, за Србију неприхватљиво што са становишта њеног устава, виталних државних и националних интереса и става јавног мњења.
Друга ствар је, како истиче, идеја да се Босна учини функционалнијом него што сада јесте, јер европски политички програм за БиХ претпоставља већи степен централизације него што то предвиђа Дејтонски споразум, који је у изворном облику већ дерогиран.
Биће притисака
Он претпоставља да Европа има идеју да направи такозвану мултиетничку демократију у Босни која би ишла у прилог исламском фактору, чему се отворено супротставља РС на челу са Милорадом Додиком, али и хрватска политичка елита у Босни и Херецговини која за то има подршку политичке елите из Загреба.
„Европљани да би могли да овај део европског континента интегришу у свој систем, морају на неки начин да остваре своје геоплитичке замисли које се односе на устројство овдашњих држава и на њихове међусобне односе. Биће притисака у месецима и годинама које долазе да се тако нешто деси, а циљ није толико да те земље уђу у ЕУ, колико да се спречи утицај, с једне стране Русије, а исто тако и утицај Кине која се на глобалном нивоу појављује као главни конкурент Западу“, каже Станковић за Спутњик.