„Као што је било 1962. године, тако је и сада реч о стварању непосредних претњи безбедности Русије и то директно на нашим границама. Данас је то још ближе, него што су ‘Јупитери’ (ракете средњег домета) које су размештене у Турској. У току је војна кампања пумпања Украјине свим врстама наоружања“, рекао је руски дипломата.
„Велики је број примера. Може се почети од тога да је шанса за преговоре, која је могла да буде реализована крајем марта на састанку у Истанбулу, уништена и сада можемо да тврдимо да је то урађено директним указом Вашингтона“, подвукао је Лавров.
Деструктивни прилаз Запада
Разборитост Беле куће у поређењу са Карипском кризом
„О томе колико су се у САД озбиљно односили према ситуацији, сведоче сећања очевидаца о разговору председника Кенедија са помоћницима у Овалној соби. Шеф Беле куће је говорио да не схвата зашто Хрушчов жели да размести ракете на Кубу. На крају крајева, совјетски лидер, рекао је он, морао је да схвати да је то исто као када би Американци поставили своје ракете у Турску. Помоћник му је, изненађен, одговорио да је то управо оно што су урадиле Сједињене Америчке Државе. Надам се да ће у данашњој ситуацији председник Бајден имати више могућности да разуме ко и како издаје наређења“, истакао је Лавров.
Извори конфликта
„Италију спомињем, јер је домет ракета које би биле лансиране из те земље покривао значајан део европске територије. Тада се сматрало да је из Турске до Москве ракетама потребно нешто више од десет минута. Управо је то и био почетак Карипске кризе, а не то, како је то покушала да представи западна историографија, која је корене проблема видела у размештању ракета на Куби. Ми смо одговарали на оно што су САД већ направиле у близини Совјетског Савеза“, појаснио је Лавров.