00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Лавров: Ситуација око Украјине слична некадашњој Карипској кризи

© Пресс-служба МИД РФ / Уђи у базу фотографијаСергеј Лавров
Сергеј Лавров - Sputnik Србија, 1920, 30.10.2022
Пратите нас
Тренутна ситуација око Украјине слична је периоду Карипске кризе, с обзиром на то да је реч о стварању непосредних претњи безбедности Руске Федерације на руским границама, изјавио је министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров у интервјуу за филм „Свет на ивици. Поуке Карипске кризе“ који је емитован на Првом каналу.
На питање колико је слична ситуација из периода Карипске кризе са тренутном ситуацијом око Украјине, руски министар је одговорио да постоје сличности.

„Као што је било 1962. године, тако је и сада реч о стварању непосредних претњи безбедности Русије и то директно на нашим границама. Данас је то још ближе, него што су ‘Јупитери’ (ракете средњег домета) које су размештене у Турској. У току је војна кампања пумпања Украјине свим врстама наоружања“, рекао је руски дипломата.

Према речима Лаврова, разлика је у томе, што су 1962. године совјетски лидер Никита Хрушчов и тадашњи председник САД Џон Кенеди имали снаге да покажу одговорност и мудрост, а сада Русија не види такву спремност код Вашингтона и његових сателита.

„Велики је број примера. Може се почети од тога да је шанса за преговоре, која је могла да буде реализована крајем марта на састанку у Истанбулу, уништена и сада можемо да тврдимо да је то урађено директним указом Вашингтона“, подвукао је Лавров.

Деструктивни прилаз Запада

Министар иностраних послова Русије је подсетио да данас почињу озбиљни разговори о јачању нуклеарних могућности НАТО-а. То би била допуна, јер већ пет земаља имају на својој територији америчко тактичко нуклеарно наоружање.
Он је подсетио да САД, НАТО и ЕУ настављају са тврдњама да је неопходно да се Русији нанесе пораз на бојном пољу, а иза свега тога стоји апсолутна неспособност Сједињених Америчких Држава да се одрекну жеље да владају свим и свачим.
„Ако су својевремено певали ‘Владај Британијо морима’, а сада Америка хоће да се, највероватније, пева ‘Владај Америко планетом’. О томе је прецизно, јасно, недвосмислено говорио председник Русије Владимир Путин у свом излагању у Кремљу, када су потписани споразуми између Русије и четири нова субјекта Руске Федерације. У томе је главна разлика између ситуације из периода Карипске кризе и тренутне ситуације око Украјине“, подвукао је Лавров.

Разборитост Беле куће у поређењу са Карипском кризом

Министар иностраних послова Русије сматра да администрација америчког председника Џозефа Бајдена има више могућности да јасно разуме ко и како ескалира ситуацију око глобалне безбедности, него што је то имао шеф Беле куће Џон Кенеди у периоду Карипске кризе.

„О томе колико су се у САД озбиљно односили према ситуацији, сведоче сећања очевидаца о разговору председника Кенедија са помоћницима у Овалној соби. Шеф Беле куће је говорио да не схвата зашто Хрушчов жели да размести ракете на Кубу. На крају крајева, совјетски лидер, рекао је он, морао је да схвати да је то исто као када би Американци поставили своје ракете у Турску. Помоћник му је, изненађен, одговорио да је то управо оно што су урадиле Сједињене Америчке Државе. Надам се да ће у данашњој ситуацији председник Бајден имати више могућности да разуме ко и како издаје наређења“, истакао је Лавров.

Извори конфликта

Руски министар је подсетио да САД нису 1960-их година покушале, већ да су разместиле ракете средњег домета „Јупитер“ у Турску и Италију.

„Италију спомињем, јер је домет ракета које би биле лансиране из те земље покривао значајан део европске територије. Тада се сматрало да је из Турске до Москве ракетама потребно нешто више од десет минута. Управо је то и био почетак Карипске кризе, а не то, како је то покушала да представи западна историографија, која је корене проблема видела у размештању ракета на Куби. Ми смо одговарали на оно што су САД већ направиле у близини Совјетског Савеза“, појаснио је Лавров.

Додао је да у случају да се скрене пажња од проблема претње агресије САД на Кубу, која је била сасвим реална, онда је главни окидач са војно-стратешког гледишта била чињеница да су САД сместиле нуклеарно оружје у непосредној близини граница СССР-а.
„У то време су САД, осим ‘Јупитера’, имале 4.500 нуклеарних бојевих глава, што је неколико пута више од укупног броја нуклеарног наоружања Совјетског Савеза. Важан фактор је и то што се ‘Јупитер’ по својим карактеристикама у СССР-у и Западу сматрао средством за први напад. У складу са таквом одлуком, која је тада донета, имали смо стварне претње по безбедност наше земље“, закључио је Лавров.
Амбасадор Русије у САД Анатолиј Антонов - Sputnik Србија, 1920, 20.10.2022
РУСИЈА
Москва Вашингтону: Не размахујте „нуклеарном батином“, јер победника неће бити
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала