Шолц у Пекингу - хоће ли Европа изоловати Немачку

Упркос гласном негодовању и Вашингтона и доброг дела ЕУ званичника, али и појединих у Берлину са којима дели власт, немачки канцелар Олаф Шолц је ипак био у званичној посети Пекингу. Отуда је највероватније и прво што је објављено са састанка са кинеским лидером Си Ђинпингом оно што би ваљда требало да одобровољи Запад - затражио је од Пекинга да искористи свој "утицај на Москву да се повуче из Украјине и заустави нападе и патње цивилног становништва“.

На оно, међутим, због чега је Шолц, пре свега, био у Кини најбоље је указивао податак да је са њим у Пекингу била бројна привредна делегација.

И док немачки медији то тумаче као наставак политике Ангеле Меркел, која је односе са Кином подстицала пре свега због развоја немачке привреде, Вашингтон и Брисел су је пратили са посебним подозрењем. Поготово Америка чији је сукоб са Кином преко Тајвана у експанзији и како је недавно писао Блумберг, Вашингтон разматра увођење санкција Кини по узору на оне антируске.

Добар познавала Кине, спољнополитички коментатор, Борислав Коркоделовић за Спутњик каже да Шолца нису штедели ни унутар немачке владе, Бундестага, немачких посланика у Европском парламенту.

Пре само неколико дана, немачка министарка иностраних послова Аналена Бербок оштро и јавно је подсетила Шолца да је његова влада дошла на власт обећавајући да ће поново прилагодити стратегију према Кини.

Дигла се прашина и у ЕУ. Председник Француске Емануел Макрон недавно је упозорио Шолца да ризикује да буде изолован.

Коркоделовић подсећа да Шолц није само први лидер ЕУ, него и први из групе седам (Г7) најразвијенијих земаља света који је отишао у Пекинг од избијања пандемије ковида. И то, како каже, недуго по одржаном 20. конгресу Комунистичке партике Кине на коме је утврђен пут Кине у наредних пет година, а Си Ђинпинг трећи пут изабран за генералног секретара што је лоше примљено на Западу.

„Створена је једна доста лоша атмосфера нарочито у западним медијима око те посете и на таласу сукоба у Украјини, а још више због политике САД на такозваном процесу одвајања западних економија од Кине, јер се она сматра не само опасним конкурентом, већ и системским ривалом. Они доживљавају Кину као силу која жели да наметне свој политички и економски систем што је могуће више у свету“, каже наш саговорник.

Он, међутим, истиче да је за разлику од политичара, Шолцова одлука да посети Кину наишла на подршку у пословним круговима, јер је већ деценијама сарадња између Кине и Немачке, двеју привредних сила, све развијенија.

Кина је, како подсећа, највећи трговински партнер Немачке и такође значајан инвеститор у Немачкој. Чак и ове године, упркос снажним ветровима, спољнотрговинска размена је закључно са септембром порасла готово један одсто на годишњем нивоу, при чему је кинески извоз порастао близу 9,0 одсто. С друге стране, немачке фирме- Мерцедес, БАСФ, Адедас и низ других имају десетине милијарди евра вредне инвестиције у Кини.

Нема сумње да је то још један разлог за незадовољство Америке. Те цифре су, каже Коркоделовић, за САД недопустиве. Отуда инсистирање Вашингтона на одвајању и ЕУ и Немачке од Кине. Да се САД тешко мире са неизбежним – да од Кине губи битку за трон најјаче економске силе света показало је и увођење тарифа на увоз кинексе робе. Са том праксом коју је увео Доналд Трамп наставио је и актуелни председник Џозеф Бајден, али то ипак није резултирало смањењем њиховог трговинског дефицита са Кином, која је највећи спољнотрговински партнер Америке. Напротив.

У том инсистирању Америке на одвајању ЕУ од Кине највећа колатерална жртва би управо била Немачка, оценио је својевремено познати амерички економиста, финансијски стручњак Мајкл Хадсон. Он је још 28. фебруара, на самом почетку оружаног сукоба у Украјини, предвидео да ће Немачка постати економски сателит САД. Хадсон каже да се то потврдило тиме што је изгубила јефтине руске енергенте , огромно руско тржиште, што је њену производњу учинило веома скупом.

С обзиром на тренутне релације Немачке са Русијом, ако изгуби и Кину као привредног парнера њена економија би била у великом проблему, уверен је Коркоделовић. Он нема никакву дилеми да би Америка, уколико би увела санкције Кини тражила да се и ЕУ томе приклони.

Наш саговорник напомиње да европска бирократија увелико стоји на становишту блиском Вашингтону да треба да дође до тог одвајања од Кине, односно да европске земље не смеју да буду зависне од кинеске производње и њене робе, као што су то биле од руских енергената, занемарујући да је управо то омогућило њихов снажан привредни раст, поготово Немачке.

Коркоделивић каже да би се Европа и Немачка суочиле са наглим поскупљењем својих производа уколико би дошло до одвајања од Кине. Он подсећа да многе компоненте и делови неопходни за производњу у Европу стижу из Кине. Тако је Немачка у највећој мери зависна од кинеских соларних панела, компјутерских чипова, ретких руда, метала и минерала.

Јасно је, каже, какав би то удар био за Немачку. Због тога је Шолц недавно изашао са ставом да је потпуно непотребно одвајање немачке привреде и привреде ЕУ од Кине, да би то имало несагледиво лоше последице, напомиње наш саговорник.

Шта би то значило за Немачку амерички економиста је врло сликовито сажео, каже Коркоделовић:

„Хадсон каже да је Америка током рата у Украјини по трећи пут за непун век поразила Немачку. Уколико би Вашингтон успео да присили владу канцелара Шолца или неку после њега да се потпуно сврстају на страну САД, онда би то био и четврти пораз, можда не тако велики као због рата у Украјини, али са далекосежним последицама по највећу европску привреду“.

Немачком канцелару Шолцу, који је у претходној немачкој влади био министар финансија, све то је несумњиво било сасвим јасно и довољан разлог за прагматичну одлуку да Кини не треба окретати леђа. Поготово после искуства са одвајањем од Русије.