https://sputnikportal.rs/20221105/solc-u-pekingu---hoce-li-evropa-izolovati-nemacku-1145678687.html
Шолц у Пекингу - хоће ли Европа изоловати Немачку
Шолц у Пекингу - хоће ли Европа изоловати Немачку
Sputnik Србија
После „одвајања“ од Русије, њених енергената и тржишта, што је немачку привреду већ много коштало, њена економија би била у великом проблему у случају одвајања... 05.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-05T19:38+0100
2022-11-05T19:38+0100
2022-11-05T19:38+0100
свет
свет
свет – економија
олаф шолц
кина
сад
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/05/1145674787_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_d7bd4eed3de78a11b38f3beebb875279.jpg
Упркос гласном негодовању и Вашингтона и доброг дела ЕУ званичника, али и појединих у Берлину са којима дели власт, немачки канцелар Олаф Шолц је ипак био у званичној посети Пекингу. Отуда је највероватније и прво што је објављено са састанка са кинеским лидером Си Ђинпингом оно што би ваљда требало да одобровољи Запад - затражио је од Пекинга да искористи свој "утицај на Москву да се повуче из Украјине и заустави нападе и патње цивилног становништва“.На оно, међутим, због чега је Шолц, пре свега, био у Кини најбоље је указивао податак да је са њим у Пекингу била бројна привредна делегација.Није послушао ЕУ и ВашингтонИ док немачки медији то тумаче као наставак политике Ангеле Меркел, која је односе са Кином подстицала пре свега због развоја немачке привреде, Вашингтон и Брисел су је пратили са посебним подозрењем. Поготово Америка чији је сукоб са Кином преко Тајвана у експанзији и како је недавно писао Блумберг, Вашингтон разматра увођење санкција Кини по узору на оне антируске.Добар познавала Кине, спољнополитички коментатор, Борислав Коркоделовић за Спутњик каже да Шолца нису штедели ни унутар немачке владе, Бундестага, немачких посланика у Европском парламенту.Пре само неколико дана, немачка министарка иностраних послова Аналена Бербок оштро и јавно је подсетила Шолца да је његова влада дошла на власт обећавајући да ће поново прилагодити стратегију према Кини.Дигла се прашина и у ЕУ. Председник Француске Емануел Макрон недавно је упозорио Шолца да ризикује да буде изолован.Против америчке политике одвајањаКоркоделовић подсећа да Шолц није само први лидер ЕУ, него и први из групе седам (Г7) најразвијенијих земаља света који је отишао у Пекинг од избијања пандемије ковида. И то, како каже, недуго по одржаном 20. конгресу Комунистичке партике Кине на коме је утврђен пут Кине у наредних пет година, а Си Ђинпинг трећи пут изабран за генералног секретара што је лоше примљено на Западу.„Створена је једна доста лоша атмосфера нарочито у западним медијима око те посете и на таласу сукоба у Украјини, а још више због политике САД на такозваном процесу одвајања западних економија од Кине, јер се она сматра не само опасним конкурентом, већ и системским ривалом. Они доживљавају Кину као силу која жели да наметне свој политички и економски систем што је могуће више у свету“, каже наш саговорник.Он, међутим, истиче да је за разлику од политичара, Шолцова одлука да посети Кину наишла на подршку у пословним круговима, јер је већ деценијама сарадња између Кине и Немачке, двеју привредних сила, све развијенија.Кина је, како подсећа, највећи трговински партнер Немачке и такође значајан инвеститор у Немачкој. Чак и ове године, упркос снажним ветровима, спољнотрговинска размена је закључно са септембром порасла готово један одсто на годишњем нивоу, при чему је кинески извоз порастао близу 9,0 одсто. С друге стране, немачке фирме- Мерцедес, БАСФ, Адедас и низ других имају десетине милијарди евра вредне инвестиције у Кини.Американци изгубили примат и у ЕУНема сумње да је то још један разлог за незадовољство Америке. Те цифре су, каже Коркоделовић, за САД недопустиве. Отуда инсистирање Вашингтона на одвајању и ЕУ и Немачке од Кине. Да се САД тешко мире са неизбежним – да од Кине губи битку за трон најјаче економске силе света показало је и увођење тарифа на увоз кинексе робе. Са том праксом коју је увео Доналд Трамп наставио је и актуелни председник Џозеф Бајден, али то ипак није резултирало смањењем њиховог трговинског дефицита са Кином, која је највећи спољнотрговински партнер Америке. Напротив.У том инсистирању Америке на одвајању ЕУ од Кине највећа колатерална жртва би управо била Немачка, оценио је својевремено познати амерички економиста, финансијски стручњак Мајкл Хадсон. Он је још 28. фебруара, на самом почетку оружаног сукоба у Украјини, предвидео да ће Немачка постати економски сателит САД. Хадсон каже да се то потврдило тиме што је изгубила јефтине руске енергенте , огромно руско тржиште, што је њену производњу учинило веома скупом.Немачка би била у великом проблемуС обзиром на тренутне релације Немачке са Русијом, ако изгуби и Кину као привредног парнера њена економија би била у великом проблему, уверен је Коркоделовић. Он нема никакву дилеми да би Америка, уколико би увела санкције Кини тражила да се и ЕУ томе приклони.Наш саговорник напомиње да европска бирократија увелико стоји на становишту блиском Вашингтону да треба да дође до тог одвајања од Кине, односно да европске земље не смеју да буду зависне од кинеске производње и њене робе, као што су то биле од руских енергената, занемарујући да је управо то омогућило њихов снажан привредни раст, поготово Немачке.Губитак милион радних местаКоркоделивић каже да би се Европа и Немачка суочиле са наглим поскупљењем својих производа уколико би дошло до одвајања од Кине. Он подсећа да многе компоненте и делови неопходни за производњу у Европу стижу из Кине. Тако је Немачка у највећој мери зависна од кинеских соларних панела, компјутерских чипова, ретких руда, метала и минерала.Јасно је, каже, какав би то удар био за Немачку. Због тога је Шолц недавно изашао са ставом да је потпуно непотребно одвајање немачке привреде и привреде ЕУ од Кине, да би то имало несагледиво лоше последице, напомиње наш саговорник.Прагматични ШолцШта би то значило за Немачку амерички економиста је врло сликовито сажео, каже Коркоделовић:„Хадсон каже да је Америка током рата у Украјини по трећи пут за непун век поразила Немачку. Уколико би Вашингтон успео да присили владу канцелара Шолца или неку после њега да се потпуно сврстају на страну САД, онда би то био и четврти пораз, можда не тако велики као због рата у Украјини, али са далекосежним последицама по највећу европску привреду“.Немачком канцелару Шолцу, који је у претходној немачкој влади био министар финансија, све то је несумњиво било сасвим јасно и довољан разлог за прагматичну одлуку да Кини не треба окретати леђа. Поготово после искуства са одвајањем од Русије.
кина
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
немачки канцелар шолц посета пекингу, посета шолца кини негодовање америке и доброг дела еу, немачка привредна делегација посета пекингу, окретање леђа кини далекосежне последице по немачку привреду, немачка кина највећи спољнотрговински партнер, профит десет водећих немачких компанија у великој мери зависи од кине,
немачки канцелар шолц посета пекингу, посета шолца кини негодовање америке и доброг дела еу, немачка привредна делегација посета пекингу, окретање леђа кини далекосежне последице по немачку привреду, немачка кина највећи спољнотрговински партнер, профит десет водећих немачких компанија у великој мери зависи од кине,
Шолц у Пекингу - хоће ли Европа изоловати Немачку
После „одвајања“ од Русије, њених енергената и тржишта, што је немачку привреду већ много коштало, њена економија би била у великом проблему у случају одвајања и од Кине, које заговара Америка. Толики ризик немачки канцелар Шолц није хтео да преузме, отуда његова званична посета Пекингу, упркос противљењу западних савезника.
Упркос гласном негодовању и Вашингтона и доброг дела ЕУ званичника, али и појединих у Берлину са којима дели власт, немачки канцелар Олаф Шолц је ипак био у званичној посети Пекингу. Отуда је највероватније и прво што је објављено са састанка са кинеским лидером Си Ђинпингом оно што би ваљда требало да одобровољи Запад - затражио је од Пекинга да искористи свој "утицај на Москву да се повуче из Украјине и заустави нападе и патње цивилног становништва“.
На оно, међутим, због чега је Шолц, пре свега, био у Кини најбоље је указивао податак да је са њим у Пекингу била бројна привредна делегација.
Није послушао ЕУ и Вашингтон
И док немачки медији то тумаче као наставак политике Ангеле Меркел, која је односе са Кином подстицала пре свега због развоја немачке привреде, Вашингтон и Брисел су је пратили са посебним подозрењем. Поготово Америка чији је сукоб са Кином преко Тајвана у експанзији и како је недавно писао Блумберг, Вашингтон разматра
увођење санкција Кини по узору на оне антируске.
Добар познавала Кине, спољнополитички коментатор, Борислав Коркоделовић за Спутњик каже да Шолца нису штедели ни унутар немачке владе, Бундестага, немачких посланика у Европском парламенту.
Пре само неколико дана, немачка министарка иностраних послова Аналена Бербок оштро и јавно је подсетила Шолца да је његова влада дошла на власт обећавајући да ће поново прилагодити стратегију према Кини.
Дигла се прашина и у ЕУ. Председник Француске Емануел Макрон недавно је упозорио Шолца да ризикује да буде изолован.
Против америчке политике одвајања
Коркоделовић подсећа да Шолц није само први лидер ЕУ, него и први из групе седам (Г7) најразвијенијих земаља света који је отишао у Пекинг од избијања пандемије ковида. И то, како каже, недуго по одржаном 20. конгресу Комунистичке партике Кине на коме је утврђен пут Кине у наредних пет година, а Си Ђинпинг трећи пут изабран за генералног секретара што је лоше примљено на Западу.
„Створена је једна доста лоша атмосфера нарочито у западним медијима око те посете и на таласу сукоба у Украјини, а још више због
политике САД на такозваном процесу одвајања западних економија од Кине, јер се она сматра не само опасним конкурентом, већ и системским ривалом. Они доживљавају Кину као силу која жели да наметне свој политички и економски систем што је могуће више у свету“, каже наш саговорник.
Он, међутим, истиче да је за разлику од политичара, Шолцова одлука да посети Кину наишла на подршку у пословним круговима, јер је већ деценијама сарадња између Кине и Немачке, двеју привредних сила, све развијенија.
Кина је, како подсећа, највећи трговински партнер Немачке и такође значајан инвеститор у Немачкој. Чак и ове године, упркос снажним ветровима, спољнотрговинска размена је закључно са септембром порасла готово један одсто на годишњем нивоу, при чему је кинески извоз порастао близу 9,0 одсто. С друге стране, немачке фирме- Мерцедес, БАСФ, Адедас и низ других имају десетине милијарди евра вредне инвестиције у Кини.
Американци изгубили примат и у ЕУ
„Ове године оне су уложиле преко девет милијарди евра у кинеску привреду. Практично, кинеско-немачка робна размена чини нешто више од трећине укупне размене ЕУ и Кине чија је укупна вредност непуних 700 милијарди евра. При томе, Кина је за ЕУ у 2021. години била највећи трговинсаки партнер и истисла је САД са тог првог места“, прецизира Коркоделовић.
Нема сумње да је то још један
разлог за незадовољство Америке. Те цифре су, каже Коркоделовић, за САД недопустиве. Отуда инсистирање Вашингтона на одвајању и ЕУ и Немачке од Кине. Да се САД тешко мире са неизбежним – да од Кине губи битку за трон најјаче економске силе света показало је и
увођење тарифа на увоз кинексе робе. Са том праксом коју је увео Доналд Трамп наставио је и актуелни председник Џозеф Бајден, али то ипак није резултирало смањењем њиховог трговинског дефицита са Кином, која је највећи спољнотрговински партнер Америке. Напротив.
У том инсистирању Америке на одвајању ЕУ од Кине највећа колатерална жртва би управо била Немачка, оценио је својевремено познати амерички економиста, финансијски стручњак Мајкл Хадсон. Он је још 28. фебруара, на самом почетку оружаног сукоба у Украјини, предвидео да ће Немачка постати економски сателит САД. Хадсон каже да се то потврдило тиме што је изгубила јефтине руске енергенте , огромно руско тржиште, што је њену производњу учинило веома скупом.
Немачка би била у великом проблему
С обзиром на тренутне релације Немачке са Русијом, ако изгуби и Кину као привредног парнера њена економија би била у великом проблему, уверен је Коркоделовић. Он нема никакву дилеми да би Америка, уколико би увела санкције Кини тражила да се и ЕУ томе приклони.
Наш саговорник напомиње да европска бирократија увелико стоји на становишту блиском Вашингтону да треба да дође до тог одвајања од Кине, односно да европске земље не смеју да буду зависне од кинеске производње и њене робе, као што су то биле од руских енергената, занемарујући да је управо то омогућило њихов снажан привредни раст, поготово Немачке.
Губитак милион радних места
Коркоделивић каже да би се Европа и Немачка суочиле са наглим поскупљењем својих производа уколико би дошло до одвајања од Кине. Он подсећа да многе компоненте и делови неопходни за производњу у Европу стижу из Кине. Тако је Немачка у највећој мери зависна од кинеских соларних панела, компјутерских чипова, ретких руда, метала и минерала.
„У овом тренутку билатерална трговина Кине и Немачке обезбеђује око милион радних места у Немачкој, а профит десет водећих немачких компанија у великој мери зависи од Кине - Мерцедес Бенца, Фолксвагена, хемијског гиганта БАСФ-а... Тако Фолксваген извози у Кину девет пута више аутомобила него што извози у САД“, каже Коркоделовић.
Јасно је, каже, какав би то удар био за Немачку. Због тога је Шолц недавно изашао са ставом да је потпуно непотребно одвајање немачке привреде и привреде ЕУ од Кине, да би то имало несагледиво лоше последице, напомиње наш саговорник.
Шта би то значило за Немачку амерички економиста је врло сликовито сажео, каже Коркоделовић:
„Хадсон каже да је Америка током рата у Украјини по трећи пут за непун век поразила Немачку. Уколико би Вашингтон успео да присили владу канцелара Шолца или неку после њега да се потпуно сврстају на страну САД, онда би то био и четврти пораз, можда не тако велики као због рата у Украјини, али са далекосежним последицама по највећу европску привреду“.
Немачком канцелару Шолцу, који је у претходној немачкој влади био министар финансија, све то је несумњиво било сасвим јасно и довољан разлог за прагматичну одлуку да Кини не треба окретати леђа. Поготово после искуства са одвајањем од Русије.
