Претња укидањем Шенгена за Србију није била реална, већ се односила на транспорт миграната из трећих земаља који су користили авионски превоз и улазили у ЕУ. Србија је, према речима нашег саговорника, тај аргумент избила Бриселу из руку, јер се веома брзо прилагодила његовим захтевима.
Поред тога, додаје он, у ЕУ постоји неколико земаља које не би гледале благонаклоно на укидање визног режима са Србијом, пре свега Грчка и Мађарска, што значи да Унија не би могла да има тако лак консензус.
ЕУ завиди Србији — зато следе притисци за Косово
Претња да Србија мора да усагласи своју спољну и безбедносну политику са Бриселом није реална зато што смо ми и до сада опстајали под притисцима, наводи наш саговорник. Они махом, каже Гајић, иду са простора Европске уније против земаља које нису довољно моћне. Земље Уније једино још нама могу да прете и ником другом ни по ком основу.
„Истовремено, видимо да амерички притисци, који су били доста јаки када је почела специјална војна операција у Украјини, почели су да слабе. Американци имају прагматичнији став — они немају интерес да притискају Србију ни поводом увођења санкција Русији, јер су свесни да то Руској федерацији не би нанело никакву штету. Напротив, они од постојања неке земље која је неутрална, могу да имају корист у виду посредовања. Европска унија је та која је озлојеђена што нису у тој позицији, што имају толику штету, а што постоји нека мала земља, ту поред ње, која себи дозвољава ту слободу коју она не може да има. Зато су се и упрли да је притисну на сваки могући начин али сматрам да је сада много већа опасност везана за преговоре за тзв. Косово“, наглашава наш саговорник.
Не пристајемо на фаталан компромис
Како не могу да нас приморају на санкције Русији, а виде да Американци не инсистирају на њима, бриселски званичници сада „дају гас“ у притисцима поводом тзв. Косова како би имали неки спољнополитички успех и како би убедили и себе, а и цео свет, како они још могу да приморају неку земљу да нешто уради и тако заврше бар неки посао, уверен је Гајић.
„То није претња, нити обећање награде да Србија треба да уђе у такву ЕУ која не може да нас примора да направимо неки фатални компромис на сопствену штету. Ако нека политика одавде води рачуна о нашим интересима, не би могла ни ту шаргарепу ни тај штап да прихвати. Нити тај штап може бити толико опасан да нас озледи, да морамо да поклекнемо, нити је шаргарепа довољно јак оброк да би нас нахранила на неки дужи рок“, сматра Александар Гајић.
Избори у САД — предах за Србију
Што се тиче улоге Сједињених Држава, наш саговорник наглашава да је Џозеф Бајден најнепопуларнији амерички председник на половини свог мандата, да има подршку негде између 35 и 38, а не 40 одсто гласача како преносе његови медији. До сада је пракса показала да моментум на овим изборима за Конгрес увек има опозиција у односу на Белу кућу и неминовно је да јача Трампов популистички покрет. Економска и социјална криза даје републиканцима крила али је питање у којој сразмери ће се то манифестовати.
„Бајден где год се појави да подржи демократе, постигне контраефекат толико да су морали да укључе и Барака Обаму у кампању. Питање је само, да ли ће републиканци контролисати само један или оба дома Конгреса. То значи да ће Бајденова администрација имати противника у Представничком дому и да ће ситуација бити слична као са Трампом у последње две године његовог првог мандата. Они ће блокирати све активности за које мисле да он нема подршку и то може али не мора да доведе и до промене односа према украјинском рату, а пре свега што се тиче финансирања”, наглашава наш саговорник.
Буџетски обвезници су, наиме, изузетно незадовољни што у време инфлације и кризе, држава уместо да помаже њима, помаже „неку” Украјину о којој већина Американаца веома мало зна. Када је реч о Србији, све то што се дешава у Конгресу, можда може у некој мери да нам да неки предах.