Крај америчког сна: Може ли победа републиканаца променити русофобну политику Вашингтона /видео/
20:56 04.11.2022 (Освежено: 21:03 04.11.2022)
© AP Photo / J. Scott Applewhite
Пратите нас
Без обзира на исход избора за амерички Конгрес 8. новембра не треба очекивати значајније промене спољне политике САД зато што Америка нема шта да понуди на глобалној сцени, а потпуно је јасно да је исцрпљено све што је подразумевало „амерички сан“.
Неће се, сматрају саговорници Спутњика, мењати ни политика Вашингтона према Русији и украјинској кризи, пре свега због утицаја војно-индустријског комплекса који је релевантан за републиканце колико и за демократе, али и зато што и међу републиканцима има доста русофобних јастребова.
Русофобна визија у Вашингтону
Уочи међуизбора све је извесније да ће републиканци освојити Представнички дом, а расту им шансе за победу и у трци за Сенат, али како каже историчар др Срђа Трифковић, упркос украјинској кризи, за просечног Американца главне теме су инфлација, ред и поредак, колапс безбедности у великим градовима, имиграција која се отима контроли...
Он поводом Бајденове тврдње да су ово „најважнији избори за Конгрес у нашем животу“ каже да чак и да републиканци узму оба дома Конгреса не види које би законодавне пројекте они могли да прогурају радикално друкчије од садашњег курса Беле куће.
„Можда би заоштрили имиграциону политику, док вероватно не би било промена у односу према Русији и рату у Украјини јер се дочекује на нож сваки покушај, било на демократској или републиканској страни, да се тражи решење“, констатује Трифковић у емисији Свет са Спутњиком, уз оцену да на обе стране влада русофобна визија овог сукоба и одлучност да се рат против Русије води „до последњег Украјинца“.
Уз то, додаје Трифковић, било би јако тешко створити консензус унутар републиканских редова за трезвенији однос према Русији и украјинском сукобу јер још унутар Републиканске странке има пуно јастребова који се малтене утркују са демократама доказујући да не би били ништа мекши према Путину.
„Осим тога, поборници америчке глобалне хегемоније сматрају да су са украјинском кризом направили савршен посао. С једне стране, подигли су нову гвоздену завесу према Русији, сматрају да ће је сукобом исцрпети, а с друге, довели су Европу под контролу какву није имала совјетска држава над својим сателитима у време Хладног рата“, каже професор.
Дипломата Зоран Миливојевић уверен је да се, ма какви били резултати избора за Конгрес, неће ништа значајније мењати ни америчка политика према Балкану и Србији, те да ће се наставити притисци да се хитно реши косовско питање и БиХ.
„Зато што кад се једном седне за сто, кад је реч о украјинском сукобу и прављењу неке линије, овај простор не сме да буде на столу као нешто што није дефинисано“, истиче дипломата.
Америка у дубокој кризи
Миливојевић истовремено сматра да су ови избори важни зато што се, како каже, Америка налази у дубокој кризи и што је прво питање за опредељење бирача стање у самој Америци – „а то стање је никад лошије у последње време“.
По његовом мишљењу, иако украјинска криза иде у корист Америке јер она на томе зарађује, а уједно исцрпљује важног ривала, појављује се други фронт на глобалном плану који је све више критичан према америчкој доминацији.
У њему, како каже, нису више само Владимир Путин и Си Ђинпинг, већ и лидери Заливских земаља, турски и египатски председници...
Три су ствари, наводи Миливојевић, којима се Америка директно конфронтирала са другим земљама. Рецимо, земље у Заливу кажу – хоћемо сами да продајемо своју робу под условима који нама одговарају, а не на посредан начин, што је показало њихово одбијање захтева САД да повећају производњу нафте.
„Друго је амерички покушај да се дефинише "демократски свет" - а не виде сви себе у томе. Трећа ствар је културолошка: ако укидате веру и систем који је трајао дуже него америчко друштво то су ствари где они препознају да немају шансе у таквом одмеравању. Све те три ствари значе да мораш да се одрекнеш, не суверенитета у класичном државно-правном смислу, него суверенитета ко сам и шта сам. А ако то доводи у питање мене, доводи у питање све што имам“, објашњава Миливојевић, додајући да су управо зато то тектонски поремећаји.
Преговори с Русијом неминовни
Ипак, истиче дипломата, Вашингтон ће на крају морати да разговара са Русијом која је интервеницјом у Украјини дала до знања да је свет мултиполаран, да је она велика сила и да неће прихватити да буде скрајнута везано за сопствене интересе.
„Начин на који је Русија то ставила до знања не доводи у питање да ће морати једног тренутка да се седне за сто и да се разграничи ко, шта, како, шта ко значи и чији су утицаји и чији домети. Зато Американци и косовско питање хоће да реше брзо, зато већ говоре о недељама и месецима. Друга је ствар што је то неизводљиво. Не могу се ствари решити преко колена“, сматра Миливојевић.
Што се тиче сукоба у Украјини, како каже, јасно је да Кијев не може да победи и само је питање колико је у позицији да издржи.
„Американци кад буду видели да то не може даље да производи позитиван ефекат сами ће нешто понудити, због себе, не због Украјине, већ због свог кредибилитета. За сада то још није на сцени, они још верују да могу да исцрпљују Русју и да могу да је доведу у инфериоран положај. Међутим, овде одлучује војна димензија. У мери док мисле да су то у стању они ће то тако терати, кад виде да то нису у стању и да је проблем, престаће“, верује Миливојевић.
Значај те војне димензије илуструје недавном информацијом да је у Румунији распоређена елитна америчка 101.ваздушно-десантна дивизија, како напомиње, први пут у Европи.
„То је сигнал да САД желе да сачувају Молдавију, Придњестровље, делту Дунава, Одесу. Ако то не може да се сачува онда је крај приче са Украјином. Није случајно да је та дивизија ту дошла. Зато што је то кључна ствар за опстанак целе те приче“, закључује Миливојевић.
