Аљбина Куртија у понедељак ујутру сачекало је непријатно изненађење у виду саопштења из америчке амбасаде из Приштине у коме му се налаже да хитно приступи формирању Заједнице српских општина. Следило је и подсећање да је скупштина Косова ратификовала Бриселски споразум, а Уставни суд Косова одлучио је да се успостави Заједница општина са српском већином, чиме је успостављање ЗСО - законска обавеза за Косово.
Скривени мотиви Америке
Овај „заштитнички“ потез Америке према Србима на КиМ није изненадио само Куртија већ и Србе посебно што је дошао тек након што су они напустили све косовске институције у знак протеста због једностране одредбе Куртија о пререгистрацији статусно неутралних регистарских таблица у таблице тзв. Републике Косово.
Деђански каже да ћемо тек према наредном поступку Куртија видети да ли је у питању лицемерје или стваран захтев Америке упућен Приштини.
„Америчка реакција уследила је из разлога јер су схватили да су Срби озбиљни и да иза њих стоји политички Београд и зато су тек сада реаговали иако су наравно то могли да ураде и много раније,“ сматра Деђански.
Ми смо и до сада, подсећа он, имали прилике да чујемо да Америка нешто тражи од Приштине, а да да се она о то оглуши.
„Али смо имали и прилике да видимо када Приштина заиста схвата да је Вашингтон озбиљан и да морају да поступе по америчким директивама. Сада нам остаје да сачекамо потез Куртија и онда ћемо знати да ли „играју неку игру“ или су искрени,“ закључује Деђански, уз напомену да је општепознато да Приштина ниједан корак не чини без одобрења Америке.
Америчко упозорење Куртију
Професор безбедности и политички аналитичар Мирослав Бјеговић сматра да Америци не одговара нека врста могућег сукоба на северу Косова и да је то један од разлога за њихову реакцију.
„С друге стране, ЕУ није показала жељу да уразуми Аљбина Куртија у његовим поступцима и одлукама. У овом случају, сматрам да је Америка једина која може да спречи да дође до неког већег конфликта. Наравно, увек постоји и опција да Курти игнорише захтеве Америке, што ни у ком случају не би Куртију ишло у прилог,“ каже наш саговорник.
„Уколико Курти реши да преузме напуштене институције на северу Косова, морао би да реагује Кфор у смислу заштите Срба, а ако би то изостало, Србија би имала потпуно право да активира одредбу из Резолуције 12 44 и да захтева да се 1000 српских полицајаца и војника врати на КиМ,“ подсећа Бјеговић за Спутњик.
Ресетовање Резолуције 12 44
Америци то свакако не би одговарало, оцењује он, јер би се на неки начин „ресетовала“ и Резолуција 12 44 на терену.
„Желим да верујем да је ово можда неки преломни тренутак где је Америка показала заинтересованост за Србе са КиМ. Али, исто тако, остављам простор да је ово можда њихов покушај да на овај начин придобију Београд, јер знамо да њих Србија занима у више праваца а посебно у правцу заокруживања НАТО алијансе.
Иначе, америчка амбасада је од косовских Срба затражила да се врате у институције, укључујући и полицијске снаге, правосуђе и локалну администрацију. Од косовске власти очекују да одложи процес пререгистрације возила и обустави „сваку казнену акцију против носилаца регистарских ознака КМ док то питање кроз дијалог не реше стране“.
Амбасада САД у Приштини је од обе стране затражила да смање тензије не користећи запаљиву реторику, да изаберу пут дијалога и уздрже се од акција које би довеле до насиља и конфронтације.