„Да, та фамозна пречка. Не могу баш рећи да је сањам и даље, али тај тренутак за мене је био једна велика, како фудбалска тако и лична траума. На то смо Светско првенство отишли после дуго година неиграња због санкција, а на посебно смо импресиван начин прегазили Мађарску у баражу. Имали смо одличан тим и јако велике амбиције на том првенству“, присетио се Мијатовић у разговору за хрватски Индекс.
Пеђа истиче да је стално изводио пенале и да је било нормално да преузме одговорност и узме лопту и на том мечу.
„И ето, догодило се то што се догодило. Лопта је погодила пречку. Мислим да не постоји навијач који је пратио репрезентацију те мале Југославије у то време, а да с времена на време не спомене ту пречку. 'Све је то сјајно, Реал, Лига шампиона, али како промаши онај пенал? Kако је могуће да си промашио?'. То су коментари које слушам сад већ пуне 24 године“, каже Мијатовић.
На све „критике“ Пеђа одговара:
„Па наравно да је могуће. Ко шутира, тај може и да промаши, а ко не шутира, тај неће никада промашити. Kао што је 20. маја 1998. у финалу против Реала био најсрећнији дан моје играчке каријере, само месец дана касније догодио се најтрауматичнији тренутак у каријери. То је фудбал. Заправо, најтачније, то је живот“, закључио је Пеђа Мијатовић.
► Недавно је гост емисије Миљанов корнер био новинар Небојша Петровић који је говорио о Светском првенству.