Пробао је Пикси са четворицом позади, како је недавно рекао директор репрезентације Стеван Стојановић за Спутњик, одмах је увидео мањкавости и одлучио да не компликује већ да само искористи оне опције које има.
Модерни фудбал је вратио формацију са три класична централна дефанзивца, самим тим су и многи српски играчи у својим клубовима играли у таквим системима па је Пиксијева одлука била сасвим логична.
Избор на централним бековима је шаренолик за Пиксија, али се током времена искристалисао уз само једну дилему - да ли као централног бека, заправо либера, користити прекаљеног Стефана Митровића или млађег Милоша Вељковића?
Чини се да би таква дилема била мања да у екипи може да има Уроша Спајића, али је тешка повреда спречила поузданог фудбалера да уопште буде у опцијама за екипу.
Леви и десни штопер су се искристалисали код Пиксија, то су Никола Миленковић и Страхиња Павловић, момци који су прошли школу Партизана, веома рано су бачени у ватру сениорског фудбала, али нису сагорели већ су се прекалили и тренутно имају тржишну вредност већу од 20 милиона евра.
Недостатак Спајића и нестабилна форма Матије Настасића, који је у једном моменту чак носио и капитенску траку, приморали су Стојковића да посегне за другим решењима.
Видео их је у златном Орлићу Срђану Бабићу, сада већ капитену шпанске Алмерије где наступа као леви штопер, односно младом Страхињи Ераковићу, упркос чињеници да у Црвеној звезди никако да се устали на својој природној, штоперској позицији, али искуство играња десног бека може прилично да му користи уколико буде била неопходна замена за зацементираног десног штопера Миленковића.
Играње нападачког фудбала, лепог фудбала, на гол више, представља мач са две оштрице и смешта одбрану у позицију најрањивијег дела екипе, с обзиром на то да има дуплиране задатке.
Најпре, треба одбранити свој гол, у чему морају да помажу крилни бекови и дефанзивни везисти, а потом и кренути у изградњу нападачких акција пробијањем прве линије одбране ривала.
Први задатак није нешто на шта се превише обазире Пиксијева Србија, под паролом да је напад најбоља одбрана јер је на последњих 14 званичних утакмица само три пута била несавладана, важно је рећи да су две утакмице када се то догодило биле против Шведске и Норвешке.
Просечно, Србија је примала један гол по утакмици Лиге нација, 14 на 14 утакмица, чак шест је пало из казненог простора, по два са левог крила, из десног полупростора и централно изван шеснаестерца.
То указује на три проблема - недовољну заштиту казненог простора, преофанзивни приступ левог штопера и левокрилног бека, односно недостатак реакције задњих везних фудбалера у линијама испред шеснаестерца.
Објашњења за то долазе баш из чињенице да Пикси жели нападачки фудбал, да је често играо без класичног задњег везног, што је доводило до мањка људства у дефанзиви, а желео је и да Павловић буде зачетник акција из последње линије, често долазивши до позиције левог везног, с намером да се упосли Филип Костић који је долазио чак и до места резервисаног за левокрилне нападаче.
Готово половина, 42,9 голова, Србији је стигла после центаршутева, а забрињавајуће може да делује чињеница да је 28,6 одсто производ личних грешака играча, за шта је најбољи пример утакмица у Португалији.
Проценат одговорности за голове иде на централне бекове, 42,9 одсто, а по 21,4 одсто деле дефанзивни везисти и крилни бекови, док на душу голману иде 14,3 одсто голова.
Грешке су нешто што се не сме дешавати на Светском првенству, а сасвим је сигурно да су фудбалери, играјући у својим клубовима, достигли праву такмичарску форму и да неће бити киксева.
У првом реду то се односи на Павловића који је умео да се заборави на половини ривала, али је у већ небројано пута показао да може и по двојицу противника да носи на леђима, док шпарта уздуж и попреко.
Слично ради и Миленковић, само са мање офанзивних задатака, са превасходном идејом да буде подршка офанзивном деснокрилном беку - када је то Андрија Живковић посао је већи, када је ту Дарко Лазовић постоји могућност за његово враћање и помоћ централном беку.
А та помоћ је неопходна, старији Митровић је класичан штопер коме не би требало поверавати покушаје организације игре, што уме Вељковић, најбољи је додавач Србије из последње линије, али никада досад није успевао да се етаблира као убедиљив и непогрешив.
Суштински, Србија има одличне играче у одбрани, али њихов резултат много зависи од одговорности осталих који имају обавезу да константно нападају и притискају, али истовремено морају да одржавају тактичку дисциплину и не дозволе да њихови саборци у рову остану на цедилу.
► Недавно је гост емисије Миљанов корнер био новинар Небојша Петровић који је говорио о Светском првенству.