Када већ није политички коректно, или друштвено оправдано објавити поскупљење, ето начина да се дође до веће цене.
У ситуацији коју карактерише висока инфлација и неизвесност коју производи глобална криза подстакнута дешавањима у Украјини, праксу препакивања можемо да очекујемо у још већем обиму, сматра председник Националне организације потрошача Србије (НОПС), Горан Паповић.
Поскупљење по истом рецепту- мања грамажа, исто паковање
Најновији случај са бибером који је практично дупло поскупео пошто је у истој амбалажи уместо 10 грама упаковано пет, само је наставак праксе која је, како Паповић подсећа за Спутњик, почела пре две године и прво испробана на чоколади познатог светског бренда.
У идентичном паковању уместо 100 грама било је упаковано 90. Сада је и то смањено на 85 грама. После су се низали и други производи, па у паковању наполитанки имате један ред мање него раније, нема више паковања од килограма пиринча него од 900 грама или 450 уместо 500 грама, поједине кесе брашна такође вагају 900 грама уместо килограма, тестенина је са 500 грама сведена на 400. Мања чаша павлаке или киселог млека и јогурта одавно је сведена са 200 на 180 грама. За трећину је смањена и количина сувог квасца у кесици где је уместо 10 сада шест грама. Супа у кесици више није за четири, него за три тањира. Могло би још дуго да се набраја.
Некада у паковању од килограма, пиринач сада вага 900 грама
© Sputnik / Мира Канкараш Тркља
Наравно, амбалажа је остала потпуно иста, као и цена уколико у међувремену и она није повећана.
Непоштена пракса
„Ту само можемо да кажемо да је у питању непоштена пракса, јер је произвођач испунио форму, означио, исправно декларисао производ, а то што је злупотребио навику потрошача и задржао исту амбалажу, то је други проблем. И ту, генерално, не можемо ништа. Ми сами као потрошачи морамо да будемо рационални при потрошњи, да гледамо и да пробамо да кажњавамо те несавесне који нас очигледно варају“, каже наш саговорник.
Председник НОПС-а напомиње да је велики проблем у томе што има неколико великих трговинских ланаца који диктирају услове на тржишту пошто су елиминисали конкуренцију.
„А онда имате други проблем, да су многи од тих великих трговинских ланаца постали и власници поједине прехрамбене индустрије, како кондитора, тако месне индустрије, воћа и поврћа. Све они то држе и изузетно је тешко да се појави нови добављач, мањи произвођач, јер тај мањи произвођач треба да плати пар хиљада евра за такозвано улиставање, односно да буде стављен на листу добављача и да плати бар код који би био на том производу који он пласира“, констатује Паповић.
Кад нема конкуренције
Ти велетрговци имају робне марке познатих произвођача, имају своју робну марку, тако да озбиљна конкуренција не постоји.
Све је почело са чоколадом познатог светског бренда која је паковање од 100 грама смањила на 90
CC0 / Pixabay /
„Када ту додате изузетно јак увознички лоби, а основана је сумња да постоји картелско удруживање и договарање цена, онда је потпуно јасно шта је у питању. Тај увознички лоби диктира цене, генерални заступници, сви генерални увозници све диктирају и ту је јако тешко наћи средину“, истиче он.
Зато је, како објашњава, тешко да неки домаћи производ „нормалне“ грамаже уђе у те трговинске ланце и конкурише ценом и тежином производу познатог бренда, лакшем и скупљем. И то није од јуче и није везано за садашњу кризу него је она само учинила своје да сада више на то обраћамо пажњу, него што смо то чинили раније.
Постаће нормално
На питање има ли томе лека, како ће се ствари даље одвијати, Паповић нема дилему:
„Прихватићемо то као нормално. Ништа се ту специјално неће дешавати. Док не буде озбиљне конкуренције и веће понуде на тржишту, све ће бити исто“.