https://sputnikportal.rs/20221109/i-pavlaka-luksuz-vestacko-podizanje-cena-u-srbiji--da-li-bi-drzava-mogla-da-kazni-ekstraprofitere-1145878629.html
И павлака луксуз: Вештачко подизање цена у Србији – да ли би држава могла да казни екстрапрофитере
И павлака луксуз: Вештачко подизање цена у Србији – да ли би држава могла да казни екстрапрофитере
Sputnik Србија
Статистичари су израчунали да је септембарска инфлација у Србији била 14 одсто, што значи да су толико у просеку порасле цене на мало у односу на оне од пре... 09.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-09T18:41+0100
2022-11-09T18:41+0100
2023-03-10T12:47+0100
економија
економија
србија – економија
србија
цене
инфлација
конкуренција
монопол
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/230/59/2305960_0:154:3000:1842_1920x0_80_0_0_f5d5a2d3da9b1f14fd381b209f72185e.jpg
Када за два месеца цена павлаке, једног од незаобилазних производа на нашој трпези поскупи за 90 динара, таман за онолико колико је коштала пре пола године, свакако да највећи број потрошача мало занима да ли је та цена „права“ или „надувана“ ако то себи не могу да приуште. Оних који су скратили списак када крену у куповину, сводећи га на најнеопходније пре свега прехрамбене производе, је највише.Да ли су сва поскупљења оправданаПо оцени председника Националне асоцијације потрошача Србије (НОПС) Горана Паповића, инфлацију су многи искористили да неосновано подигну цене. У Савезу самосталних синдиката Србије су израчунали да је потрошачка корпа у претходних годину дана скупља 23 одсто, па ће од државе тражити да зауставе талас поскупљења. И они сматрају да су многи артикли поскупели неоправдано.Да ли је могуће оценити која су то неоправдана поскупљења и може ли држава заиста ту да интервенише?По оцени економисте Божа Драшковића држава мора да интервенише само у случају када постоји проблем са снабдевањем. Другим речима, на купцима је да сами спрам новчаника чувају свој стандард колико то могу.Овај професор Београдске банкарсаке академије подсећа да се феномен инфлације дели, према узрочнику, зависно од тога да ли је она генерисана понудом, или тражњном.Кад има потражње расту цене„Ако је инфлација генерисана понудом онда то говори о недостатку довољне понуде робе и услуга, па из тог разлога расту цене. У овим условима у којима се сада догађа инфлација, у последњих годину дана, она није доминантно креирана из сектора понуде. То значи да довољан ниво понуде робе постоји, било домаће, било увозне, што значи да се ради о инфлацији која је настала на сектору тражње“, каже он за Спутњик.То конкретно значи, објашњава он, да постоји потражња, односно довољна количина новца за робу понуђену по вишим ценама. То што постоји разлика у дохотку становништа само значи да један број може да купује и по већима ценама, а други део становништа који је код нас у већини и који имају мање од просечне зараде потраживаће само производе који су егзистенцијално потребни.Потрошач увек губи тркуУправо ту позицију користе произвођачи, да због континуиране тражње повећавају цене, каже овај економиста, истичући да је у условима инфлације увек потрошач тај који изгуби трку.Драшковић подсећа да је са украјинско-руским сукобом и проблемима због санкција Запада уведених Русији и њиховог контраефекта дошло до кидања токова економских активности, нарочито у сектору енергената.„Онда имате раст цене енергената и сви произвођачи ће покушати, не да надоместе раст цена, него да га антиципирају, па ће повећати цене превентивно, унапред, како би предупредили раст одређених импута да не би дошло до губитака“, указао је наш саговорник.Није, дакле, само реч о већем профиту већ о спречавању губитака због неизвесности на тржишту, напомиње Драшковић.Постоје и добитнициОн напомиње да је нормално да поред губитника у условима инфлације постоје и добитници и то је мања група која кроз инфлацију прави огромну прерасподелу профита за себе. Већ има размишљања да би држава требало да за највеће профитере уведе екстра порез, у првом реду, трговцима храном и енергентима.По оцени нашег саговорника, нови удар у Србији ће бити када буде коригована цена гаса и електричне енергије, што је већ најављено.Чим имате могућност да продате робу за 200, а не за 100 динара, сваки произвођач и трговац ће покушати то да искористи. Једино могу да их ограниче потрошачи ако престану да траже њихову робу, или конкуренција, каже он.Монополисти и угушена конкуренцијаДодаје, међутим, да зато што смо водили погрешну политику, у прехрамбеној производњи имамо ако не класичне монополе, онда олигополе - неколико доминантних предузећа, која контролишу цене и остале услове и тако остварују високе профите. Страшно је, додаје он, да Србија увози млеко када има све природне и друге претпоставке за домаћу производњу. Наш саговорник истиче и да је наша индустрија меса практично монополизована. У индустрији шећера, пак, постоје само два играча од којих један држи 75 одсто тржишта. И када монополиста смањи производњу имате проблем.И Паповић дели мишљење да је добар део нашег тржишта структуиран као монополски.Председник НОПС-а каже да су већи трговински ланци практично власници аграра и месне индустрије. Мањи добављачи не могу да уђу у трговински ланац, јер им је потребно да плате неколико хиљада евра да би се нашли на листи добављача а њихова роба нашла на полицама. Дакле, елиминисана је конкуренција.На питање да ли је већа кривица за подизање цена на произвођачима или трговцима због висине марже, Драшковић каже да ми имамо феномен невољног картела, када имате доминантне произвођаче на тржишту и доминантне трговце на тржишту. У сваком већем граду имамо, како каже, три трговинска ланца и уништене мале трговинске радње.Све у договоруОн не сумња да су у великим ланцима марже какве су биле и некада – 15, 20 и више одсто. Не могу се административно смањити марже, али је, сматра, направљена грешка што нема конкуренције.Зато ће, по свему судећи, и даље важити она стара – уздај се у се и у своје кљусе, где ће свако мерити шта може спрам свог новчаника.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
септембарска инфлација 14 одсто, оправдана и неоправдана поскупљења, интервенција државе проблем са снабдевањем, уравнотежене цене када не буде купаца за скупу робу, довољно новца за робу по вишим ценама, монополисти у производњи и трговини, проблем елиминисана конкуренција, невољни картел произвођачи и трговци,
септембарска инфлација 14 одсто, оправдана и неоправдана поскупљења, интервенција државе проблем са снабдевањем, уравнотежене цене када не буде купаца за скупу робу, довољно новца за робу по вишим ценама, монополисти у производњи и трговини, проблем елиминисана конкуренција, невољни картел произвођачи и трговци,
И павлака луксуз: Вештачко подизање цена у Србији – да ли би држава могла да казни екстрапрофитере
18:41 09.11.2022 (Освежено: 12:47 10.03.2023) Статистичари су израчунали да је септембарска инфлација у Србији била 14 одсто, што значи да су толико у просеку порасле цене на мало у односу на оне од пре годину дана. Колико је, пак, опала куповна моћ није лако прерачунати, као ни оценити да ли су сва поскупљења била оправдана. Тек, у куповину се иде са краћим списком намирница.
Када за два месеца цена павлаке, једног од незаобилазних производа на нашој трпези поскупи за 90 динара, таман за онолико колико је коштала пре пола године, свакако да највећи број потрошача мало занима да ли је та цена „права“ или „надувана“ ако то себи не могу да приуште. Оних који су скратили списак када крену у куповину, сводећи га на најнеопходније пре свега прехрамбене производе, је највише.
Да ли су сва поскупљења оправдана
По оцени председника Националне асоцијације потрошача Србије (НОПС) Горана Паповића,
инфлацију су многи искористили да неосновано подигну цене. У Савезу самосталних синдиката Србије су израчунали да је потрошачка корпа у претходних годину дана скупља 23 одсто, па ће од
државе тражити да зауставе талас поскупљења. И они сматрају да су многи артикли поскупели неоправдано.
Да ли је могуће оценити која су то неоправдана поскупљења и може ли држава заиста ту да интервенише?
По оцени економисте Божа Драшковића држава мора да интервенише само у случају када постоји проблем са снабдевањем. Другим речима, на купцима је да сами спрам новчаника чувају свој стандард колико то могу.
„Цене ће се уравнотежити на оном нивоу преко кога произвођачи не буду могли да продају робу зато што неће имати ко да је купи. На другој страни, када држава покушава да ублажи негативне ефекте инфлације, повећањем пензија и плата у јавном сектору, она само делимично ублажава тај јаз“, каже Драшковић.
Овај професор Београдске банкарсаке академије подсећа да се феномен инфлације дели, према узрочнику, зависно од тога да ли је она генерисана понудом, или тражњном.
Кад има потражње расту цене
„Ако је инфлација генерисана понудом онда то говори о недостатку довољне понуде робе и услуга, па из тог разлога расту цене. У овим условима у којима се сада догађа инфлација, у последњих годину дана, она није доминантно креирана из сектора понуде. То значи да довољан ниво понуде робе постоји, било домаће, било увозне, што значи да се ради о инфлацији која је настала на сектору тражње“, каже он за Спутњик.
То конкретно значи, објашњава он, да постоји потражња, односно довољна количина новца за робу понуђену по вишим ценама. То што постоји разлика у дохотку становништа само значи да један број може да купује и по већима ценама, а други део становништа који је код нас у већини и који имају мање од просечне зараде потраживаће само производе који су егзистенцијално потребни.
Управо ту позицију користе произвођачи, да због континуиране тражње повећавају цене, каже овај економиста, истичући да је у условима инфлације увек потрошач тај који изгуби трку.
Драшковић подсећа да је са украјинско-руским сукобом и проблемима због санкција Запада уведених Русији и њиховог контраефекта
дошло до кидања токова економских активности, нарочито у сектору енергената.„Онда имате раст цене енергената и сви произвођачи ће покушати, не да надоместе раст цена, него да га антиципирају, па ће повећати цене превентивно, унапред, како би предупредили раст одређених импута да не би дошло до губитака“, указао је наш саговорник.
Није, дакле, само реч о већем профиту већ о спречавању губитака због неизвесности на тржишту, напомиње Драшковић.
Он напомиње да је нормално да поред губитника у условима инфлације постоје и добитници и то је мања група која кроз инфлацију прави огромну прерасподелу профита за себе. Већ има размишљања да би држава требало да за највеће профитере уведе екстра порез, у првом реду, трговцима храном и енергентима.
По оцени нашег саговорника, нови удар у Србији ће бити када буде коригована цена гаса и електричне енергије, што је већ најављено.
Чим имате могућност да продате робу за 200, а не за 100 динара, сваки произвођач и трговац ће покушати то да искористи. Једино могу да их ограниче потрошачи ако престану да траже њихову робу, или конкуренција, каже он.
Монополисти и угушена конкуренција
Додаје, међутим, да зато што смо водили погрешну политику,
у прехрамбеној производњи имамо ако не класичне
монополе, онда олигополе - неколико доминантних предузећа, која контролишу цене и остале услове и тако остварују високе профите. Страшно је, додаје он, да
Србија увози млеко када има све природне и друге претпоставке за домаћу производњу. Наш саговорник истиче и да је наша индустрија меса практично монополизована. У индустрији шећера, пак, постоје само два играча од којих један држи 75 одсто тржишта. И када монополиста смањи производњу имате проблем.
И Паповић дели мишљење да је добар део нашег тржишта структуиран као монополски.
Председник НОПС-а каже да су већи трговински ланци практично власници аграра и месне индустрије. Мањи добављачи не могу да уђу у трговински ланац, јер им је потребно да плате неколико хиљада евра да би се нашли на листи добављача а њихова роба нашла на полицама. Дакле, елиминисана је конкуренција.
На питање да ли је већа кривица за подизање цена на произвођачима или трговцима због висине марже, Драшковић каже да ми имамо феномен невољног картела, када имате доминантне произвођаче на тржишту и доминантне трговце на тржишту. У сваком већем граду имамо, како каже, три трговинска ланца и уништене мале трговинске радње.
„Они, једни с другима договарају цене и међусобно деле профит на релацији велики трговински ланац, добављач, било да је произвођач у земљи или увозник из иностранства“, додаје овај економиста.
Он не сумња да су у великим ланцима марже какве су биле и некада – 15, 20 и више одсто. Не могу се административно смањити марже, али је, сматра, направљена грешка што нема конкуренције.
Зато ће, по свему судећи, и даље важити она стара – уздај се у се и у своје кљусе, где ће свако мерити шта може спрам свог новчаника.
