„Ситуација није једноставна, пре свега, на граници Јерменије и Азербејџана скоро се свакога дана чују пуцњи. Низ мера које предлаже ОДКБ у циљу помоћи Јерменији подразумева и политичко-дипломатске и војне мере, као и слање на границу мисије која ће реално проценити ситуацију. Све државе су подржале ту иницијативу“, рекао је Зас у интервјуу белоруској телевизији ОНТ.
Према његовим речима, једино што нису успели да постигну лидери ОДКБ-а је консолидована процена ситуације која је тамо настала.
Зас је навео, да је посебна пажња на самиту ОДКБ у Јеревану посвећена ситуацији која је настала и која се налази у зони одговорности ОДКБ у сва три региона: источно-европском, кавкаском и централноазијском.
„Ако је потребно проценити ситуација у кавкаском региону, онда оне тенденције, које се тамо сада формирају показују оптимизам. Циљ свих учесника је да се постигне мир у региону: потписивање мировног споразума, правна формализација постојећих граница, деблокада транспортних веза. Овим путем иду земље у региону, што је веома добро“, констатовао је генерални секретар ОДКБ.
Чланице ОДКБ су Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргизија, Русија и Таџикистан.
Сукоб у Нагорно-Карабаху
Крајем септембра 2020. у Нагорно Карабаху обновљена су борбена дејства која су била наставак дугогодишњег сукоба и у коме је страдало много цивила. Баку и Јереван међусобно су се оптуживале за избијање сукоба. Стране су неколико пута покушавале да постигну примирје, али је успешан био покушај постигну 10. новембра. Лидери Русије, Азербејџана и Јерменије, Владимир Путин, Илхам Алијев и Никол Пашињан, потписали су тада заједничку изјаву о потпуном прекиду борбених дејстава у Нагорно-Карабаху.
Међутим, 3. августа 2022. дошло је до нове рунде напетости. Министарство одбране Русије саопштило је да су азербејџанске оружане снаге прекршиле примирје у зони сукоба, у области висоравни Сарибаба. До последње озбиљније ескалације дошло је у ноћи 13. септембра.
У новембру је у Сочију одржан трилатерални састанак лидера Русије, Јерменије и Азербејџана на коме је разговарано о решавању ситуације у Нагорно-Карабаху.
Договорено је да се стране уздрже од употребе силе или претње њеном употребом, разговарају и решавају сва проблематична питања искључиво на основу међусобног признавања суверенитета, територијалног интегритета и неповредивости граница у складу са Повељом УН и Декларацијом из Алма Ате из 1991. године.