Али, како је првенство одмицало, Меси је бивао све сигурнији, али још значајније, екипа га је учинила таквим и преузела је део одговорности на себе.
Шокантан пораз од Саудијске Арабије је Аргентину поставио у веома незавидан положај, а у таквом је Меси био током целе утакмице, практично играјући плејмејкера са своје половине.
Није то Месију страно, али није ни нешто на шта је навикао, а замало да се слично догоди и у наредном мечу против Мексика.
Срећом по њега, селектор Лионел Скалони је на терен послао Енца Фернандеса, примарно централног везисту који може да одговори задацима и у дефанзивном и офанзивном делу.
Не само да је Фернандес, као свеж играч, уласком у игру у 57. минуту омогућио Месију да се ослободи терета на средини терена и крене да ради свој посао.
И свега седам минута касније Меси је постигао гол који је донео невероватно олакшање, до тог момента очајној Аргентини, а капитен се реванширао Енцу за помоћ асистенцијом за гол у 87. минуту.
Скалони је, изгледа, схватио у чему је био цео проблем па је Фернандеса послао на терен од почетка дуела са Пољском, а то је донело већу укљученост Месија у нападачке акције и враћање на његову природну позицију, у левом полупростору испред шеснаестерца ривала.
Исход је лагана и рутинска победа од 2:0 којом је Аргентина себи обезбедила прво место у Групи Ц и сигуран пласман у осмину финала Мундијала.