Дебитовање Орлова у Катару пратило је цело Српство, од Србије, преко Црне Горе па до Републике Српске.
Источно Сарајево је, као и многи други српски градови, са нестрпљењем очекивало утакмицу Србија – Швајцарска. Улог је био далеко већи од пласмана у даљу фазу такмичења. Тензије између фудбалера Швајцарске и Србије најављивале су могуће инциденте, а репрезентативци швајцарске албанског порекла подгревали су напетост провокацијама. Та утакмица представљала је више од игре.
Србија и Швајцарска
© AFP 2023 / ANDREJ ISAKOVIC
У источносарајевској „Москви“ младићи и девојке заузели су своја места и нестрпљиво ишчекивали почетак меча.
Пиво је било хладно, кикирики ољуштен, а живци на ивици. Конобари траже најпогодније место са којег би имали преглед и сале и телевизора.
Околне улице биле су пусте – цела Лукавица преселила се у Катар.
И да имам пара не бих ишао тамо да их гледам. Да на другом крају света пијем сок уз утакмицу не могу и нећу. Лепше ми је овде са пријатељима и ово не бих ни за шта мењао, рекао је за Спутњик Милутин Остојић из Лукавице, који је тренутно на студијама у Бањалуци.
Кафе Москва, Источно Сарајево
© Sputnik / Милица Тркља
Иако је најближа кладионица била удаљена свега неколико метара од лукавичке Москве, у њој је седело само двоје људи. Мало ко се кладио, а многи су рекли да их тикети не занимају.
Гледамо Србију, нема рачуна. Не занимају ме паре, ни оно мало што обично уплаћујем из досаде, прича нам Здравко Кутлача, локални угоститељ.
Један од гостију који су дошли да бодре наше репрезентативце био је и чувени Јоја, ратни саветник Радована Караџића. Хашка оптужба подигнута против њега није заснована ни на једном материјалном доказу или усменом сведочанству, а истини су подједнако сведочили и Срби и муслимани, па је остао омиљен међу обичним људима свих страна.
Његов једини злочин био је тај што је Србин, а Хашки трибунал то никоме од његових сабораца није опростио. Тинтор редовно прати све наступе наших репрезентација, а како сам каже, један је од најватренијих навијача Новака Ђоковића.
Кад смо стварали Републику Српску, ову слику смо имали у глави. За ово смо се борили. Мени је пуно срце када гледам ову омладину вечерас. Нисмо ми тражили туђе, нити смо икоме ишта отимали. Борили смо се за то да останемо на својим огњиштима, да говоримо својим језиком и да нам цркве не прогута пламен мржње који је касније захватио читаву Босну и Херцеговину. Ово овде вечерас – то је наша највећа победа, изјавио је Јован Тинтор за Спутњик.
Утакмица је била напета до самог краја, Тинтор је неретко бивао и гласнији од околних омладинаца, а на полувремену када је читава „Москва“ певала „Марш на Дрину“, људи су прилазили да се са њим поздраве.
Репрезентација Србије није успела да се пласира у даљу фазу мундијала, али је ипак однела победу. То доказују млади људи који су се скупили да је подрже и који ће је подржавати увек и свуда.