„Конфронтација на афричком континенту између великих политичких сила практично није ни престала у последњих 20 година, само се интензитет мењао. У извесној мери, унутрашња политичка криза у САД, за време председниковања Доналда Трампа, довела је до слабљења америчког утицаја у Африци, а то су донекле искористили наши кинески партнери. Русија се такође активно враћа у Африку, иако постоје и мишљења да одатле никада није ни одлазила... Због глобалне економске кризе свако ко може, а то укључује и ЕУ, САД и Кину, потрудиће се да се максимално приближи руководству независних афричких држава и створи оптималне односе, како би сарадња била минимум продуктивна, а максимум - обострано корисна“, каже руски експерт Александар Здањевич.
Амерички председник Џозеф Бајден покушао је да поврати изгубљени утицај САД у Африци окупљањем 49 лидера „црног континента“ у Вашингтону и одржавањем другог по реду самита САД – Африка, што је изазвано све већом забринутошћу Беле куће због експанзије Кине и присуства Русије у том региону.
Бајден је рекао да су „САД у потпуности заинтересоване за будућност Африке“, очигледно схватајући да ће Африка неизбежно постати нова арена конфронтације суперсила. Обећао је да ће уложити 55 милијарди долара у континент у наредне три године.
Домаћин самита за скоро две године председниковања никада није посетио Африку, али је на „црни континент“ слао државног секретара Ентонија Блинкена. Међутим, Бајденова администрација истиче важност рада са афричким државама, како на економском и дипломатском, тако и на безбедносном фронту.
Амерички председник је рекао и да ће САД подржати пријем Африке у Групу 20 великих економија, као сталну чланицу, а такође подржава и идеју о месту Африке у Савету безбедносни УН.
Многе афричке земље негују блиске односе са Русијом још од Хладног рата, не заборављајући њену улогу у ослобођењу континента од колонијализма, добијању политичке и економске независности
© Sputnik / Илья Питалев
/ Африканци се противе „кажњавању Русије“
Самит је одржан у контексту усвајања нове америчке стратегије „Африка“, представљене прошлог лета, која предвиђа свеобухватну ревизију америчке политике у подсахарској Африци како би се САД супротставиле кинеском и руском присуству.
Ваштингтон је упозорио афричке државе на „дестабилизирајућу улогу Русије и Кине у Африци“ – Кине због растућег економског утицаја, а Русије због „слања јефтиног оружја и плаћеника“.
Кинеска трговина са афричким земљама око четири пута већа од оне које САД има са њима – прошле године скочила је на 254 милијарде долара, што је за 35 одсто више него 2019., док је трговина између САД и афричких држава 2021. достигла цифру од 44,9 милијарди долара.
С друге стране, многе афричке земље негују блиске односе са Русијом још од Хладног рата, не заборављајући њену улогу у ослобођењу континента од колонијализма, добијању политичке и економске независности. Последњих година Владимир Путин је повратио део утицаја који је Москва изгубила 1991. године распадом Совјетског Савеза. Штавише, шири своје политичке, економске и војне односе са бројним афричким земљама и повећава своје инвестиције. Трговина између Русије и афричких земаља скоро се утростручила од 2010. године, достигавши 14,8 милијарди долара. Обе земље одржавају самите са афричким лидерима.
Иако Вашингтон тврди да неће приморавати власти афричких земаља да подрже политику САД према Русији, мало ко у то верује. Судећи по наводима западних медија, афрички лидери и Бела кућа се не слажу око решења сукоба у Украјини, а према извору из америчке администрацији, неслагање је око тога коју тактику користити за постизање мира. Афричке земље се залажу за дипломатско решење тог сукоба и противе сесанкцијама и идеји „кажњавања Русије“.
„Aфрички лидери независних држава су одавно навикли да користе прилично озбиљно диференциран концепт спољне политике тј. они слушају и чују, али сами доносе одлуке о конкретним питањима, без инструкција споља. На све начине истичу то своје право као право на одређену независност. Због тога ће се притисци САД, политички и економски, повећавати...“, oцењује Здањевич.
Притисак на афричке лидере је озбиљан, али категорична промена позиције „са плуса на минус“ je мало вероватна, пошто су „Африканци за 60 година независности ојачали мишиће“, подвукао је експерт.
Америка изгубила утакмицу на афричком континенту
Африка је економски перспективан континент, богат ресурсима, истиче експерт. Иако су велике силе вековима вршиле експлоатацију ресурса, афрички минерали, руде и енергенти и даље представљају значајан део светских резерви. Континент је богат дијаманатима, златом, кобалтом, уранијумом...
Осим тога, Африка је важна за САД због свог положаја и морских путеви који су важни за међународну трговину и за војне операције САД-а широм света.
Здањевич оцењује да је за Вашингтон присуство у Африци важно због могућег политичког утицаја, војно-техниче сарадње, енергетике и пре свега ресурса.
„То су правци који су готово стално присутни у спољнополитичком концепту, бар у његовом отвореном делу“, каже експерт.
Ипак, он сматра да обуздавање Кине, па и Русије на афричком континенту није приоритет за САД. Приоритет су ресурси које могу да извуку из Африке.
Oсим тога, наглашава Здањевич, САД су закасниле са обуздавањем Пекинга у Африци, јер је у протеклих 20 година финансијско и економско присуство Кине значајно порасло на целом континенту. Стога више није могуће „обуздати тај победнички поход“.
„Кину са огромним директним инвестицијама је немогуће обуздати. Немогуће је зауставити ту машинерију, јер су успостављене врло уигране прагматичне методе пословања, државне контроле, постоје дипломатски напори итд. То је механизам који помаже јачању положаја Кине на афричком континенту. И то је једноставно немогуће сада зауставити било каквим напорима. Трошити новац, време и снагу на то, мислим, да није вредно тога“, закључио је експерт.