ЕКОНОМИЈА

Економски крах западне Европе гуши и Србију

Охрабрујуће процене да ће раст привреде Србије у наредној години бити међу водећима у Европи, могла би да помути рачуница да ће привреда еврозоне, коју чине најразвијеније ЕУ чланице, једва забележити мршав раст. То би се онда, по систему спојених судова, могло одразити и на нас, јер нам се привреда у највећој мери наслања на тржиште ЕУ.
Sputnik
Према пројекцијама међународних финансијских агенција, бруто друштвени производ (БДП) Србије би, у предстојећој години требало да буде око 2,5 одсто, па чак можда и нешто више од тога.
Проблем Србије би, међутим, могао да буде то што, по процени ММФ-а, еврозону очекује слаб привредни раст од свега 0,5 одсто. Притом, Немачкој и Италији, који су највећи спољниотрговински партнери и инвеститори у Србији, предвиђају рецесију која ће, по оцени ММФ-а, негативно утицати на изглед целе еврозоне.

Утуцај слабе еврозоне на Србију

Када се узме у обзир да ће и у нашем комшилику привреда бити у опадању, питање које се намеће је како ће то све утицати на нашу ситуацију, колико год да су прогнозе међународних финанијских институција за нас добре.
Уредница „Бизнис магазина“ и „Економетра“ Радојка Николић, као и др Иван Николић из Економског института сматрају да је незахвално пројектовати раст, јер су ризици и даље јако високи, пре свега због рата у Украјини и енергетске неизвесности са којом се суочава Европа. Помака набоље, кажу, ипак има.
„Морамо приметити да је утицај ових фактора за нијансу блажи него што је био пре месец, или два, или током лета. Чак је и инфалциони притисак који је карактерисао све земље глобално, спласнуо, и чини се да је достигао неки максимум, тако да се са бољим претпоставкама улази у наредну годину. Али, нема дилеме да динамика привредне активности у еврозони успорава“, каже за Спутњик Николић, један од директора у Економском институту.
Прогнозирани привредни раст Србије од 2,5 одсто у идућој години могла би да угрози стагнација привреде еврозоне на коју је наша привреда највише ослоњена
По његовом мишљењу, привредна активност евозоне враћа се у онај опсег стагнације који је карактерисао европску економију пре рата у Украјини.

Веза са еврозоном као ограничење

„То нама, наравно, не погодује јер смо економски везани за еврозону , али очигледно морамо да то узмемо као кључно ограничење. И то ће пресудно определити и привредну активност код нас. Пројекција раста нашег БДП-а од 2,5 одсто догодине, чак је можда за нијансу више оптимистична ако узмемо у обзир текућу динамику успоравања привреде која се бележи у последња два тромесечја“, сматра Николић.

Он, међутим, указује и на то да је за наш раст БДП карактеристично нешто што не знамо како ће бити, а то је пољопривреда која је ове године због суше била у паду. Пољопривреда може да има битније последице - или да промени тренд навише, или наниже, што је у овом тренутку немогуће предвидети, додаје наш саговорник. Прехрамбена индустрија нам је, како истиче, јако битна, јер чини петину укупне прерађивачке индустрије.

Добро да инфлација успорава

По оцени Николића, лоше стање економија у непосредном окружењу директно ће утицати на поједине секторе наше индустрије, пре свега прехрамбену, а делом и грађевинску. Ипак, што се тиче укупне привредне активности, онда је она, пре свега, предодређена темпом раста еврозоне, јер привредну активност вуче извоз, а он је пре свега окренут ка еврозони, закључио је наш саговорник.
Тог је мишљења и Радојка Николић:
„Ти проблеми са енергетиком и инфлацијом практично ће обојити све прогнозе за 2023. Када се посматра само део ЕУ за који смо ми везани, а то су пре свега Немачка и Италија, што се Србије тиче, добра вест може да буде да у еврозони инфалција донекле успорава гледајући само новембарску инфлацију у односу на октобар. Међутим, ако се погледа међугодишња инфлација и даље је она двоцифрена. Све остало су очекивања“, каже Николићева за Спутњик.

Немци половину трошкова преливају у цену

По неким мишљењима, инфлација још није достигла пик, што ће се догодити у првом кварталу идуће године, а има и оних који мисле да је он достигнут и да ће доћи до смиривања.
Немачка и Италија у 2023. улазе у рецесију, а њихове компаније у Србији запошљавају око 130.000 људи
Она, међутим, указује на истраживање које су радили немачки привредници, које за нас може да буде доста упозоравајуће. Николићева напомиње да је њихов институт радио анкету са привредницима о томе колико су они на цене прелили повећане трошкове које су имали због цена енергената и осталих инпута које уграђују у производе.
„Из тог истраживања које је обухватило неколико хиљада привредника види се да су они до сада, према њиховим изјавама, прелили 35 одсто тих трошкова које су имали на цене, а да у наредној години намеравају да прелију до 50 посто. Дакле извесно је да ћемо у првом кварталу следеће године и код нас и у ЕУ, по принципу спојених судова имати већи ниво инфлације него што је сада“, уверена је она.

Шта ће немачке и италијанске фирме у Србији

То је, како истиче Николићева, за нас неповољно, зато што смо везани за две привреде у ЕУ, немачку и италијанску, које очекује рецесија. Оне у Србији имају бројне компаније које заједно запошљавају око 130.000 наших радника.
Због пада привредне активности у тим државама, њихова потреба за полупроизводима и компонентама које добијају из Србије које уграђују у свој финални производ сигурно ће бити мања. А то, закључује наша саговорница, аутоматски значи смањени обим посла за Србију.
Коментар