„Ако је реч о преговорима са кијевским режимом, у том смислу подсећам на одлуку кијевског режима да законом забрани преговоре са Русијом. Реците ми, молим вас, да ли само ми знамо за тај закон? Зар само Зеленски и цела Русија знају, а у Европској унији нико није чуо за то?“, упитала је она.
Захарова је подвукла да „ако се говори у виду монолога, уз међусобно оптуживање и истовремено испоручивање оружја и хушкање кијевског режима, неће бити никаквих позитивних резултата“.
„Немачка је, заправо, саму себе ставила у позицију стране у сукобу и зато не може да рачуна на улогу поштеног посредника. Ако жели да у своје име води некакве преговоре, нема никаквих проблема – изволите“, додала је она.
Претходно је немачки канцелар Олаф Шолц оценио да је, без обзира на озбиљне несугласице, важно не допустити да се „преговарачка нит“ са Русијом прекине. Према његовим речима, „у дугорочној перспективи“, након завршетка специјалне војне операције Русије у Украјини, сарадња са руским властима поново би могла постати могућа.
Раније је портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио да Украјина не жели да преговара о решавању ситуације и да ће се циљеви Руске Федерације остварити наставком специјалне војне операције.
Са друге стране, председник Украјине Владимир Зеленски током видео-обраћања на самиту Г20 у новембру истакао је да Кијев неће пристати на потписивање нових Минских споразума. По његовим речима, Кијев има свој „план за постизање мира“ који се састоји од 10 тачака. Међу њима су осигуравање нуклеарне, прехрамбене и енергетске безбедности, размена заробљеника по формули „сви за све“, обнављање територијалног интегритета Украјине, „повлачење руских снага“, прекид борбених дејстава.