Шта је амонијак и какве последице оставља на људско здравље?

Амонијак је хемијско једињење - безбојни гас карактеристичног, оштрог мириса. Лакши је од ваздуха и лако се раствара у води. Ознака за амонијак је NH3.

Водени раствор реагује алкално, а уз амонијак садржи и адицијом воде насталу базу NH4OH(амонијак-хидроксид). Алкали у хемији, су базне, јонске соли алкалкнометалних или земноалкалних металних хемијских елемената.

Амонијак настаје распадањем беланчевина и вулканском активношћу.

У техници се добија директном синтезом од саставних елемената (азоти водоник) под повишеним притиском и при вишој температури (Хабер-Бошов поступак), а мање количине и из амонијачних вода. Иначе, највећи део амонијака се троши за прављење вештачких ђубрива.

Такође, амонијак се употребљава у производњи азотне киселине, натријумових цијанида, амина, аминопласта, хемијских влакана, боја, експлозива и друго.

Амонијак се примењује и у расхладним уређајима и у металургији.

Ипак, амонијак може да буде веома штетан по људско здравље.

Симптоми тровања амонијаком могу укључивати кашаљ, бол у грудима, кратак дах и иритацију очију. У тешким случајевима, тровање амонијаком може довести до респираторне инсуфицијенције (слабљења), коме, па чак и смрти.

Пар секунди након изненадне експозиције високим концентрацијама гаса, долази до наглог гушења, појаве конвулзија, које су условљене хипоксијом и смртнимисходом.

Након излагања високим концентрацијама амонијака јављају се иницијални симптоми-иритација конјуктива са сузењем, боловима у очима, иритација горњих респираторних путева, јак надражајни кашаљ, болови иза грудне кости, тахикардија и циркулаторни колапс. Следи латентни период који траје од четири до осам сати.

Наредна фаза је фаза погоршања која укључује слабост, диспнеу, тахипнеу, плућни едем.

Анализа гасова артеријске крви показује респираторну и метаболичку ацидозу.

Ацидоза или ацидемија је процес који узрокује повећање киселости у крви и другим телесним ткивима.

При излагању малим концентрацијама амонијака долази до појаве иритација слузнице очију и респираторног тракта, конјуктивитиса, саливације, мучнине, повраћања, главобоље, црвенила лица.

У каснијој фази могуће су компликације у виду респираторне инфекције, бронхитиса, бронхопнеумоније, затим катаракте, атрофије ретине и иритиса, пренела је „Национална географија“.