На то питање Спутњика наш познати метеоролог Недељко Тодоровић каже да то никако није продукт климатских промена које узрокује човек, о којима се, како истиче, у медијима пуно прича.
Шта је са климом
Ових дана свет обилазе снимци Америке оковане снегом и ледом, уз температуру која се у појединим деловима спустила и на минус 45 степени Целзијуса, што је за последицу имало и људске жртве.
С друге стране, пак, у Србији, у којој је већим делом такође континентална клима, праве пролећне температуре кад им време није. Усред дана иду до плус 15 степени, чак и плус 18. Ни налик онима које бисмо очекивали, па и прижељкивали уочи Нове године.
Тодоровић је изричит у томе да није реч о последицама климатских промена на које утиче човек.
„Човек не може да мења климу. Ово су све природни процеси и ово није никаква климатска промена. И раније је тога било, зависи од сезоне до сезоне. Неке зиме је то у Америци израженије, неки пут мање изражено и тамо се смењују топли и хладни периоди у току зиме, исто као и код нас. Само што је код њих у том централном делу веома изражена та јака, континентална клима, па је лети вруће, а зими хладно“, објашњава наш познати метеоролог.
Равнотежа у природи
Он додатно прецизира да када је у Северној Америци хладно, онда је то баш хладно, значајније него код нас, јер смо ми овде и под утицајем Средоземља, па толико хладно не може да буде. Али када се иде у дубину евроазијског континента тога има. Значи то је, како каже, одраз једне типичне континенталне климе.
У Србији само улични декор подсећа да за који дан стиже Нова година, јер су температуре пролећне
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На питање, да ли је случајност то што су у исто време код нас тако високе температуре за ово доба године, а у Америци сибирске, Тодоровић каже да то никако није случајност и да управо има везе једно са другим због равнотеже у природи.
„Не може истовремено свуда у свету да буде хладно, или топло. Мора да постоји равнотежа, тако да ово није ништа ново. Мислим да је прошле године у Америци у два, или три наврата био исто тако период хладног времена, али са нешто мање ниским температурама него ове године. Ово је баш период са екстремно израженим ниским температурама, ветар у комбинацији са снегом. А екстреме је немогуће прогнозирати унапред“, истиче Тодоровић.
Ни ново, ни необично
Он је објаснио да је немогуће прецизно више од 15 дана унапред прогнозирати такав екстремни догађај било где у свету. Једино се може оценити да ли ће зима бити хладнија, топлија, влажнија…
Подаци нам говоре да је било и хладних и топлих децембара. Не догађа се сваке године да нам крај децембра буде баш овако топао, али се и то догађа.
Он подсећа да смо на нашим просторима средином осамдесетих година прошлог века имали веома хладне и снежне зиме, али да су пре тога, седамдесетих биле благе са мало снега. То је смена топлих и хладних периода, па и екстрема. То је природа и није то ништа ново и необично, закључио је Тодоровић.