Када је почела тениска сезона 2022. године Лола Радивојевић била је 1387. тенисерка света, а годину је завршила као 349. тенисeрка света. Како би неко напредовао за 1.000 места потребно је много рада, а младој Лоли није проблем јер како је истакла на почетку разговора није јој тешко да ради оно што воли.
Лолини радни дани почињу рано ујутру тренингом и трају све до касно у подне када се завршавају такође тренингом у Тениском центру Новак.
„Овако је сваки дан. Све што радиш и волиш није тешко тако да уживам у сваком дану када сам овде. Тренутно сам завршила базичне припреме где сам више радила кондицију и теретану, али сада сам кренула више са тенисом и поенима и да више времена проводим на терену јер ускоро крећем на турнире“, почиње насмејана Лола разговор са Спутњиком.
Скромна млада тенисерка не воли да прича о својим успесима, насмеши се успеху, али нема времена да се превише радује већ се одмах спрема како да оствари нови.
Од почетка сезоне направила је фантастичне резултате. На јуниорском Аустралијан опену стигла је до четвртфинала, а онда је донела важну одлуку и преселила се на сениорске турнире.
Испоставило се да је одлука била сјајна јер је освојила четири ИТФ титуле, од којих три у синглу и једну у дублу.
„Било је доста тешко донети ту одлуку, имала сам велику паузу, нисам играла и рејкинг је пао. Нисмо били сигурни да ли да побољшавам тај рејкинг или да кренем на сениорске турнире. Кроз причу са тренерима и родитељима, сви смо донели добру одлуку“, објаснила је Лола.
Занимљива је повезница почетка Лолине професионалне каријере и почетка Венус Вилијамс, америчке тенисерке, која је такође дуго времена преговарала са оцем да пређе на сениорске турнире. Почетак каријере Венус Вилијамс приказан је и у филму „Краљ Ричард“ који је Лола погледала са породицом.
„Цела породица је гледала тај филм. Свиђа ми се јако јер је породица доста укључена у развој Серене и Венус Вилијамс, то је по мени јако битно, биле су окружене људима који их воле и желе им добро. Она је желела да игра, а тата није желео да игра јуниорске турнире. Увек се нађе неки компромис“, смеје се Лола.
У каријеру младе тенисерке укључена је породица која се због ње преселила из Блаца у Београд. Долазак у српску престоницу није донео само боље услове, већ и сусрет због ког је Лолина каријера добила на значају.
„Као породица смо се преселили у Београд искључиво због тениса јер су услови били бољи. Тада је Тениски савез имао своје терене, једног дана сам од пријатеља добила позив да тренирам са Новаком. Сви знају да ноћ пред тај тренинг нисам спавала, али тако је испало, свидело се и мени и њему и јако сам захвална на томе“, присећа се Лола сусрета са Новаком Ђоковићем.
Талентована тенисерка сећа се колико су јој клецале ноге јер се трудила да се Новаку прикаже у што бољем светлу.
„На почетку је он имао свој трениг, а онда сам ја 40 минута ударала са њим. Мислим да ми ноге никада брже нису радиле. Имала сам проблем са дисањем јер ми је нос био зачепљен било је мало тешко, али сам заиста уживала“, истакла је Лола.
Лолу од првих тениских корака прати надимак „чудо од детета“, а Новак јој је рекао да се фокусира на уживање у томе што воли. Млада тенисерка поносно упија сваки савет од најбољег српског тенисера.
„Све што он каже има велики утицај на мене. Тада је рекао да само наставим да радим и тренирам као што ми и сада прича, ништа се ту није променило. Да будем фокусирана на себе и то што радим, најбитније је да не гледам превише ни у будућност ни у прошлост, шта сам могла или шта ћу морати него да се фокусирам на предстојеће турнире и тренинге и да уживам у томе што радим. Увек себе подсетим да уживам, зато што ја радим оно што волим“, истакла је Лола.
Када је кренула да се бави тенисом узор јој је била Ана Ивановић. Након што је Ана завршила каријеру, Лола је наставила да гледа снимке њених мечева.
„Волим да погледам њене мечеве. Волим из сваке играчице да узмем неку предност и то спакујем у целину. Моји ударци су супер, угледам се и на себе. Волела бих Анин форхенд, Бадосин рад ногу, Серенин сервис, али волим и начин на који ја играм“, поносно каже Лола.
Младу српску тенисерку стручњаци су упоређивали са Јеленом Рибакином, шампионком Вимблдона. Иако истиче да имају сличности, више се ослања на своју игру него да личи на друге тенисерке.
Поред физичких тренинга, Лола велики део времена посвећује читању и менталном развоју. Труди се да што више учи о томе како да психички буде јача јер како каже када остане сама на терену нема ко да јој помогне.
„Мислим да је то доста битно и у тенису и у спорту. Имамо доста тешких тренутака које морамо да савладамо сами. На терену смо сами, нико не може да нам помогне. Доста читам на ту тему, причала сам и са Новаком, доста ми и мама помаже. Радим на себи сваког дана“, зрело истиче млада тенисерка.
Колико је већ урадила када је реч о менталној снази Лола је доказала пред почетак прошле сезоне када је изашла из повреде због које је ван терена била пет месеци.
„Било је тешко, мала повреда, али дуго је трајао опоравак. Време је пролазило, ја нисам ништа радила. Када су дошли турнири, доста ми је требало времена да уђем у форму. Нисам имала мечеве, увек је мало фалило да победим или узмеме сет. Била сам упорна, веровала сам да ће се све средити и доћи на своје“, истакла је Лола.
Српској тениској нади фали још сто места како би успела да избори квалификације на Гренд слему што јој је и главни циљ за предстојећу сезону.
„То је неки циљ ове нове сезоне, да успем да одиграм први сениорски Гренд слем. Потрудићу се да не мислим о циљевима, већ да се фокусирам на игру“, закључила је Лола Радивојевић.