Он је навео да је због проблема у америчкој индустрији шкриљаца потенцијал за производњу нафте тамо скоро исцрпљен. У 2023. години ће се, највероватније, наставити раст. Притом, још 2014-2019. године се бурни раст у производњи нафте у Сједињеним Америчким Државама, који је оперативно реаговао на повећање цена, схватао као одређени економски регулатор тржишта, као противтежа ОПЕК плусу.
„У том смислу је производња нафте из шкриљаца дефинитивно престала да игра кључну улогу. САД сада нуде нову опцију у облику смањења цена руске нафте. Зато сматрам да се овде ради о далекосежним прорачунима“, наводи експерт.
Он сматра да САД и западне земље покушавају да поврате контролу над тржиштем, коју су изгубиле још почетком 1970-их година, када је у потпуности зарађивао ОПЕК. Додао је да су до тог тренутка контролисали и извоз и цене, а увођење горње границе за цене је исти механизам.
„Потрошач често диктира цене, када понуда премашује потражњу. Међутим, овде је питање како је он диктира, путем економије или вештачки. Овде је проблем управо у вештачком механизму“, закључио је руски експерт.
Земље ЕУ, а затим Г7 и Аустралија, договориле су се да ограниче цену нафте из Русије. Ово ограничење односи се на поморски транспорт и ступило је на снагу 5. децембра за сирову нафту, а 5. фебруара ће почети да важи за нафтне деривате. У будућности се очекује да се горња граница цена редовно ревидира.
Коментаришући ову иницијативу, председник Владимир Путин је истакао да Русија неће ништа испоручивати у иностранство на штету својих интереса. Заменик премијера Александар Новак је, са своје стране, додао да Москва неће извозити нафту у земље које установе лимит на цену, ни по 60 долара по барелу, ни по било којој другој цени. Према његовим речима, Русија ће радити са онима који су спремни да сарађују по тржишним условима.
Русија је као одговор на то забранила да се од 1. фебруара испоручује нафта страним лицима, ако је у уговорима директно или индиректно предвиђена употреба механизма за фиксирање граничне цене.