У 2022. години имали смо филмове на највећим фестивалима: филм Милоша Пушића „Хероји радничке класе“ приказан је у Берлину, филм „Брана“, мањинска српска копродукција, у Кану, „Да ли сте видели ову жену“ у Венецији, а српски филмови су приказани и у Локарну и Амстердаму и присутни су били на највећим светским фестивалима.
Успешна 2022. а следећа вероватно најбоља филмска година у овом веку
С друге стране, 2022. је била прилично успешна бокс-офис година са филмовима „Лето кад сам научила да летим“ са скоро 200.000 продатих улазница у биоскопима, „Златни дечко“ са више од 170.000 и једним бројем филмова који су близу 100.000.
„Следеће године мислим да нас очекује најбоља година у овом веку по квалитету филмова. Имамо велики број добрих филмова, сваке године имамо неколико изузетних и то је неоспорно, а 16 филмова који су завршили снимање или су врло близу краја мислим да ће имати јако добар фестивалски живот и добре резултате на бокс офису. Питање усклађивања једног и другог веома је интересантно и први пут ћемо имати изазов како ће реаговати дистрибутерске куће и приказивачи кад имају велики фонд добрих филмова“, каже Матић за „Орбиту културе“.
Оно што је занимљиво и што је већ постало идентитет наше кинематографије је разноликост у темама и ауторском приступу филмовима, додаје Матић.
„Оно што јесте српски филм данас, то је што не знате шта да очекујете, шта се крије под тим `српски филм данас`. То ми је један директор великог светског фестивала рекао прошле године: 'Ми кад добијемо пријаву из Румуније, Бугарске или Хрватске, отприлике знамо шта можемо да очекујемо, али кад стигне из Србије, то може да буде било шта'. И то је можда одлика ове генерације која сада ствара, та разноликост и ауторским изразима редитеља и продуцентским поступцима код одређених пројеката“.
Нови Шијан, наставак „Муња“, генерацијски филмови
Половина филмова који би требало да буду завршени 2023. има потенцијал да се појави на великим светским фестивалима, а друга половина биће јако интересантна гледаоцима у биоскопима, оцењује Матић.
Међу филмовима које ћемо гледати 2023. су и ново остварење Слободана Шијана које је неколико пута мењало наслов, а тренутни наслов је „Буди бог с нама“. Затим, ту је и наставак култног филма „Муње“, намењен пре свега бокс-офисима, за који директор ФЦС каже да „је нешто што сви очекујемо да се лепо исмејемо и забавимо и да га гледамо по два пута“. Ту су и филмови Луке Бурсаћа „Видеотека“, Стевана Филиповића „Поред тебе“, Косте Ђорђевића „Жал“ који се генерацијски обраћају публици.
Директор Филмског центра Србије очекује у 2023. години пристојну гледаност домаћих филмова која ће зависти и од стратегије продуцентских кућа, датума уласка у биоскопе, фестивалског живота и мисли да ће први пут после много година наши дистрибутери имати главобољу и креативну расправу кад ће који филм да пусте у биоскопе.