Осим популарних угљоводоника, на Арктику се налазе драгоцени и ретки метали, дијаманти, гвожђе, хром, бакар, волфрам и многи други.
Кроз Арктик пролази Северни морски пут, најкраћа маршрута између европског дела Русије и Далеког истока. Дужина тог пута је око 5,6 хиљада километара. Он почиње од мореуза Карска врата и пролази кроз пет мора Северног леденог океана до рта Дежњев.
Северни морски пут се налази у територијалним водама и у економској зони Русије, што је веома важно у време западних санкција против Русије. Државна корпорација „Росатом“ је јединствени инфраструктурни оператер Северног морског пута. Она је одговорна за развој целокупне инфраструктуре и омогућава истраживање и изградњу нових нуклеарних ледоломаца.
„Северни морски пут може да смањи гужве на копну, пре свега на Бајкалско-амурској магистрали и Трансибирској железници и да омогући бродовима да терет одвезу до железничких пруга и река и даље до северних лука. Тамо се терет утоварује на ледоломце и шаље Северним морским путем даље“, рекао је министар за развој Далеког истока и Арктика Алексеј Чекунов.
Екосистем Северног морског пута
„Росатом“ ради и на стварању јединственог дигиталног екосистема Северног морског пута. У јединствену платформу ће бити интегрисани подаци из различитих извора информација који су потребни за побољшање тачности процене ледене, метеоролошке и навигационе ситуације у водама Северног морског пута .
Обим превоза терета се значајно повећао. Највише се превози гас и нафта, затим технолошка опрема, грађевински материјал за арктичке пројекте, метали, дрво и угаљ. „Росатом“ планира да успостави на тој траси навигацију током целе године, а која ће бити инсталирана крајем 2024. године. Прогноза је да ће те мере омогућити да се повећа проток терета најмање 150 милиона тона годишње. Данас су Кина, Индија и друге азијске земље заинтересоване за развој међународног транспортног коридора, јер ће овај пут значајно смањити трасе бродова.
Перспективна нуклеарна флота ледоломаца
„Росатом“ има јединствену на свету нуклеарну флоту ледоломаца. Државна корпорација је саградила три нуклеарна ледоломца пројекта 22220 и још се два граде. У априлу је премијер Русије Михаила Мишустина дао налог да се 2023-2030. године добије додатних 1.573.000.000 евра за изградњу још два нуклеарна ледоломца.
„Атомфлот“ ће до 2030. године имати осам нових нуклеарних ледоломаца, као и брод „50 година победе“. План је да се у оквиру развоја Северног морског пута изгради четири ледоломца из приватних фондова. У августу 2022. године влада Русије је утврдила план за Северни морски пут до 2035. године, у који је укључено 150 компанија. Укупно је издвојено скоро 24 милијарде евра.
Понос „Атомфлоте“ су савремени нуклеарни ледоломци „Арктик“, „Сибир“ и „Урал“. Данас су то највећи и најмоћнији ледоломци на свету, јаки су и без потешкоћа разбијају лед дебљине до три метра. Помоћу два реактора нове генерације „Ритам 200“ ледоломац је компактан и окретан. Може да се креће не само Северним леденим океаном, већ и залеђеним поларним рекама, на пример, Јенисејем, захваљујући томе што може да мења газ.
Нови руски ледоломци имају савремене системе аутоматизације и информационе технологије. Захваљујући високим технологијама аутоматизован је рад нуклеарних бродова, извршена је оптимизација броја особља за одржавање бродова. Ако је раније било више од 100 чланова посаде на нуклеарним бродовима, данас их има 54.
Пловећи научни град
Председник Русије Владимир Путин је 2022. године говорио о уникатној плутајућој лабораторији која ће се бавити свеопштим истраживањем Арктика. Реч је о броду „Северни пол“. Реч је о пловећој лабораторији у оквиру које је планирано 16 лабораторија. Ту ће се обављати велики број истраживања, од седимената на дну и леда до горњих слојева у атмосфери. Овај брод је без премца, а светска научна заједница је веома заинтересована да се он појави. Платформа „Северни пол“ ће обезбедити нови технолошки ниво истраживања Арктика. Лед који окружује лабораторију не може оштетити брод. Лабораторија је у облику јајета и омогућава плутајућој лабораторији да одабере одговарајући лед и да се за њега закачи.
На броду који је висине 13 спратова налази се 15 лабораторија и целокупна опрема.
Платформа може до две године да плови заједно са леденим масивом. У складу са пројектом, на њој се може налазити 34 истраживача и 14 чланова посаде. Платформа која се сама покреће је почела са радом почетком октобра, „Северни пол“ се закачио за лед површине 42 квадратна километра.
Научници су на лед истоварили опрему, која ће им омогућити да током целе године прате климатске промене на Арктику, као и температурна колебања и промене леденог покривача.
Санкције не сметају ледоломцима
Заменик генералног директора државне корпорације „Росатом“ и директор дирекције Северног морског пута Вјачеслав Рукша је рекао, да би у Русији до 2030. године требало да буде активно 12-14 арктичких ледоломаца, а да ће минимум осам од њих бити нуклеарни. У Санкт Петербургу се наставља изградња нуклеарних ледоломаца. „Атомфлот“ је 22. новембра почео да користи ледоломац „Урал“. До 2024. године ће бити изграђен још један ледоломац „Јакутија“, а 2026. године ће „Атомфлот“ добити још један брод „Чукотка“.
Влада је донела одлуку да изгради још два ледоломца серије 22220. Одлука о финансирању би требало да буде донета 2023. године. Важно је и да на процес изградње нуклеарних бродова не утичу западне санкције. Све се производи у Русији, од нуклеарних реактора до електромотора. Рукша је истакао да су руски ледоломци 92 одсто произведени помоћу компанијског новца, а осам одсто финансија је обезбедило Министарство трговине Русије.
Северни морски пут је у условима веома сложене геопполитичке ситуације једна од маршрута која се најактивније развија. Овај пут омогућава реализацију највећих пројеката, успостављањем нових међународних веза и јачањем руске економије. Нови ледоломци „Росатома“ ће допринети да се роба са Арктика извози током целе године према истоку. Руска влада има план да до 2024. године повећа транспорт Северним морским путем са 35 милиона тона на 80 милиона тона, а до 2035. године и на 150 милиона тона.