Ко је „симбол Косова“ Џафер Дева: Хитлер га одликовао, ЦИА му „опрала“ биографију

Намера привремених власти у Приштини да обнове кућу ратног злочинца Џафера Ибрахима Деве у Косовској Митровици поново је узнемирила јавност у Србији.

У фебруару прошле године, Музеј жртава геноцида реаговао је на најаву обнове куће Џафера Деве што је резултирало тиме да су УНДП и Европска унија поништиле своје тад већ увелико донете одлуке да финансирају пројекат рестаурације и конзервације куће тог ратног злочинца.

Џафер Ибрахим Дева рођен је у Истанбулу 1900. према једном извору, или у Косовској Митровици 1904. године, према другим изворима. Био је познат обавештајним структурама Краљевине Југославије још од 1936. и тада се већ сумњало да је он сарадник Абвера — обавештајне и контраобавештајне службе у оквиру војске Трећег рајха.

Од 1941. био је начелник косовско-митровачког среза за време немачке окупације Србије. Војно-окупационом зоном Србије управљала је нацистичка Немачка преко Вермахта, а реч је о територији која је укључивала Банат и територију од Београда до Косовске Митровице и Подујева.

У првим годинама рата био је задужен за Косовску Митровицу и у то време био је познат по злу, између осталог и по наредби из маја 1941, кад је одобрио одузимање свих вредних некретнина припадника јеврејске заједнице у Косовској Митровици. Већ у августу 1941. дошло је до прве интернације мушкараца од 20. до 55. година старости у косовскомитровачки затвор. Све то немачка окупациона управа ради уз помоћ Џафера Деве и његових сарадника.

Нешто касније оснива „Косовски пук“, добровољачку милицију састављена од косовских Албанаца.

Током трајања немачке окупације, генерал Ханс Густав Фелбер, командант окупационе целине „Југоисток“ и зоне „Србија“ од 15. августа 1943. до 26. септембра 1944. године, у извештају је описао је Деву као основну покретачку снагу на Косову и Метохији и додао да су његове акције против партизана премашила сва очекивања Вермахта.

Ипак, у току марта 1944. године, највећи део припадника Девине милиције ступио је у 21. СС-дивизију „Скендербег“. Међутим, Џафер Дева није се истицао само у борбама против југословенских и албанских партизана (посебно се истичу активности његовог „Косовског пука“ у Тирани почетком фебруара 1944. године када су убијене 84 особе) већ и терором над цивилним становништвом Косова и Метохије.

Два случаја су од посебног значаја, а као и злочини у Тирани, претходе утапању „Косовског пука“ у СС трупе.

Страдање Јевреја Косовске Митровице почело је практично већ у првим данима немачке окупације, током априла и маја 1941. године. Дева, истакнута личност косовско-митровачког округа, издао је 20. маја 1941. године наредбу о одузимању јеврејских имања, а у јеврејске радње постављени су комесари, припадници албанског Косовског комитета. Синагога је демолирана, књиге и документи из архива уништени.

Јевреји су морали на левој руци да носе жуту траку, док су на њиховим радњама осванули натписи „Jüdichafen Geschäft“. Ситуација у којој се обрела јеврејска заједница Косовске Митровице погоршана је током августа исте године када су немачке окупационе снаге, уз помоћ сарадника из албанске заједнице, спроводиле мушкарце, од 21 до 55 година старости у косовско-митровачки затвор.

Током фебруара 1942. године, интерниране су и жене са децом, а већ у марту пристигли су у затвор и Јевреји из Новог Пазара, Дуге Пољане, Сјенице и Тутина. Према истраживањима Кристофера Браунинга група од око 500 Јевреја спроведена је у немачки логор на Старом Сајмишту марта 1942. године. До 10. маја, највећи број особа из те групе угушен је у камиону-гасној комори.

Након капитулације Италије током септембра 1943. године, немачка окупациона зона на Косову и Метохији ширила се и на остала већа места где су, поред Албанаца, живели Срби и Јевреји. Сходно томе, и утицај Џафера Деве растао је и територијално се ширио. Иако није командовао „Косовским пуком“, Девина улога у оснивању и управљању је била круцијална.

Након хапшења и убијања људи са списка сумњивих особа, у ноћи између 3. и 4. децембра, наступила је хајка на недужне цивиле. Град је блокиран. Припадници „Косовског пука“ упадали су у српске куће, одводили мушкарце које би првих дана држали затвореним у кулама Зејнел бега и Шевћет бега Махмутбеговића или у кафани Сали Даке. Ноћу су извођени на стратишта око града и убијани, а тела остављана на лицу места или бацана у Бистрицу.

Последњих дана „чишћења“ Пећи заточеници нису затварани већ су директно одвођени на реку и околна стратишта. Порука је послата српској заједници, а жртве су примарно били угледни и богати људи пећанског краја (трговци, кафеџије, бивши државни чиновници, пензионисана војна лица, занатлије, земљорадници).

Џафер Дева избегао је суђење у Југославији јер се повукао заједно са припадницима Вермахта, групе Армија Е. Трећи рајх га је извукао са Балкана и преживео је Други светски рат. Умро је у Сан Франциску 1978. године. У декласификованим документима ЦИА потврђено је да га је Адолф Хитлер одликовао 1944. године.

„Џафер Дева извукао се од гоњења јер је после Другог светског наступио Хладни рат. Самим тим добар део ратних заробљеника енглеске и америчке војске који у првим месецима после Другог светског рата нису предати југословенским властима, успео је да се извуче и да ’опере биографије‘, представљајући се као борци против комунизма и Стаљина“, наводи историчар Стефан Радојковић, кустос Музеја жртава геноцида.