Када је депортован из Аустралије Новак Ђоковић доживео је можда и најтежи тренутак у каријери. Најбољи тенисер света држао је до себе и одлуке да се не вакцинише, а због тога што је желео да се избори за слободу избора као осуђеник протеран је из земље у којој је подигао девет Гренд слем трофеја.
Повратак није текао глатко, јер су забране стигле и из Индијан Велса и Мајамија. Међутим, када је готово цео свет био уверен у то да колико год био јак Новак неће успети да направи већи подвиг у сезони када га је задесило да буде депортован и забрањен, српски тенисер направио је чудо.
Вимблдон који је освојио 2022. године можда ће бити упамћен и као његов најзначајнији трофеј у каријери јер је тај пехар највернији доказ ментaлне јачине једног од најбољег тенисера свих времена.
У години када су га медији осуђивали због одлуке да се не вакцинише, а турнири му затварали врата, Ђоковић је дошао на тениско свето место и освојио шесту титулу на лондонској трави.
Стиснута песница означила је победу над системом, неправдом, и непријатностима. Иако се верује да је психички јак научио да буде у време када је морао да тренира у току бомбардовања и због тешког пута услед лоших материјалних услова на самом почетку, заправо главни удео у менталној јачини има Јелена Генчић.
Јелена је жена која је тренирала Новака на самом почетку његове јуниорске каријере, а која је осим што га је учила тениским ударцима утицала на то да он слуша квалитетну музику, размишља о изузетно важним темама и непрестано учи о лепом васпитању и општој култури.
Можда и најважнија лекција догодила се када је Новак имао само седам година и када је чуо како Јелена Генчић слуша „Увертиру 1812“ Петра Чајковоског.
Јелена је у интервјуу Крису Бауерсу који је написао књигу о Новаку „Спортски лидер Новак Ђоковић и успон Србије“ описала како је Новак реаговао на славно музичко дело.
„Једног дана, тада је имао око седам година, била сам веома уморна, можда и помало тужна, док сам тражила музику коју ћу пустити. Волим снажну музику те сам пустила „Увертиру 1812“. Погледала сам га, слушао је па сам мало појачала. Одједном је Новак рекао „Јецо, најежио сам се“.
Када је Новака као седмогодишњака дотакла композиција, Генчићева га је научила лекцију за коју верује да је од њега направила менталну громаду.
„Добро Новаче, објаснићу ти нешто важно. У мечу се можеш наћи у две ситуације. То може бити веома повољна ситуација кад си надомак победе, од које те деле само поен-два, па ћеш се најежити. Тад остани миран и заврши меч, немој се узбуђивати, остани прибран. Али само неколико поена те може делити и од пораза, стога се сети ове музике и тог осећаја, запамти и једно и друго и адреналин ће потећи па ћеш можда победити. Мислим да је та лекција била најважнија за његову психичку снагу“, објаснила је Јелена Генчић.
Није познато да ли Новак и данас слуша Чајковског, али је познато да не престаје да истиче колико вредно ради на усклађивању ума и тела.
Не само да српски ас истиче, већ и доказује. Аустралија је укинула забрану уласка у земљу, а најбољи српски тенисер отпутовао је у земљу која га је пре 12 месеци депортовала.
Поручио им је да не може да заборави шта је доживео, али да се окреће новим успесима и да му је драго да је дошао.
Да ли постоји спортиста који би тако говорио на месту на којем је доживео тортуру, пре народом од ког је доживео неправду? Тешко...
Хвала Јелени и Чајковском.