Моника Селеш је својом појавом и талентом очарали свет белог спорта, а иако је тешко замислити ко би могао да јој буде наследница, славна тенисерка пореклом из Новог Сада препознала је потенцијал у Јапанки која је правила завидне резултате последњих неколико година.
„Наоми Осака највише подсећа на мене по стилу игре. Чак је и боља од мене. Веома је агресивна, све решава што бржим преузимањем иницијативе. Бам, бам! И све је готово. Невероватно је како се добро креће“, рекла је Моника у интервју са Крис Еверт.
Међутим, када се уђе дубље у каријере ове две тенисерке, заједничко им је много више од игре и талента.
Моника Селеш је 1993. године на турниру у Хамбургу доживела катастрофалну сцену када јој је пасионирани фан Штефи Граф пришао током паузу између гемова и забио јој нож директно у леђа.
Гласан урлик до данас није заборављен, а на Селешову је оставио психолошке последице. Иако је физички успела да се опорави, психички је рупа била превише дубока, рана је остала да стоји и спречила Монику да направи неке нове још веће подвиге.
До убода ножем Моника је имала осам Гренд слем трофеја са укупно 14 наступа на највећим турнирима, било је то невероватна и за тадашње али и данашње стандарде.
Иако Јапанка није имала на срећу таквих непријатности и онда је као и Моника имала проблем са менталним здрављем. Са 23 година била је власница четири Гренд слема, у тенису су је видели као наследницу Серене Вилијамс, а онда је током једне конференције на Ролан Гаросу доживела помрачење због питања о игри, после чега се повукла са турнира и није успела да се врати на старо.
Моники Селеш свиђала се и игра Ешли Барти коју више нема прилике да гледа јер се Аустралијанка повукла на врхунцу каријере када је била прва тенисерка света.
„Волела бих да сам ишла на мрежу, волела бих да сам била агресивнија на тај начин. Зато сам уживала у игри Ешли Барти јер је она сјајно мењала ритам. Била је веома креативна“, истакла је Моника.
Прослављена тенисерка присетила се и млађих дана када су услови за тренинге били тешки.
„Мој тата је много волео да игра тенис и водио је и мог брата и мене. У то време деца нису много тренирала и он је на паркингу испред зграде у којој смо живели разапињао мрежу између два аутомобила и ја сам ту вежбала. Ударала сам пуно и на зиду зграде. Био је то веома једноставан почетак“, присетила се за крај интервјуа Моника.