Већина претходних истраживања је пружала оскудне доказе у прилог хипотези да водени организми једу вирусе, али тим предвођен Џон ДеЛонгом са америчког Универзитета Небраска-Линколн тврди да се сада са сигурношћу може рећи како они могу бити храна.
„Они се састоје од заиста добрих ствари — нуклеинских киселина, пуно азота и фосфора. Стога би доста организама требало да их жели као храну“, објаснио је ДеЛонг.
За потребе студије др ДеЛонг и његов тим прикупили су узорке воде из језера, из којих је накнадно „извучено“ пар капљица и у које је додата „велика порција“ Chlorovirus-a.
Посматрајући испод микроскопа, схватили су да једноћелијски организам Halteria не само да конзумира додати вирус, већ и да је вирус такође подстакао његов раст и повећао популацију за око 15 пута.
„Наши резултати сугеришу да перзистентност вируса не зависи само од фактора животне средине, већ и од исхране предатора“, написали су научници у студији.
Они су закључили да је вероватно да исхрана врши селективни притисак и утиче на еволуцију одређених фенотипова вируса, како би се они ефикасно имплицирали унутар домаћина, пренела је „Национална географија“.