Немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт поднела је данас оставку канцелару Олафу Шолцу и затражила да је разреши дужности.
„Данас сам затражила од канцелара да ме разреши дужности савезног министра одбране“, навела је она у изјави, окривљујући вишемесечни фокус медија, који је, како је додала, спречио доношење одлука о безбедносној политици у интересу грађана Немачке.
Сметња за брже испоруке оружја Украјини
Још актуелну министарку пратиле су приватне афере јер је два пута водила сина војним хеликоптером што није смела, али то нису били разлози за њено повлачење јер је она „поравнала“ те трошкове, каже Стојановић за Спутњик.
Немачка има лошу традицију са неколико дама на месту министара одбране попут Урсуле фон дер Лајен, садашње председнице Европске комисије коју су пратиле велике афере, после ње је била Анегрет Крамп-Каренбауер, несуђена наследница Меркелове која се показала недораслом, да би тај низ наставила Кристин Ламбрехт, подсећа Стојановић.
„Бундесвер (немачка војска) налази се у веома лошем стању. Има доста застарелу опрему, а поготово се то сад види кад је драма у Украјини избила у први план. Велики удео у њеној смени има оно што се дешавало око Украјине, јер она се показала као нека врста сметње за брже испоруке оружја Украјини. Притисак је очигледно био јак и ја се плашим да сад и у самој влади превладава једна атмосфера коју форсирају 'зелени', а они су сад главни критичари Путина и Москве и они који форсирају то да се најјача оружја Немачке испоруче Украјини.“
Наследница источне политике Вилија Бранта на удару „зелених“ радикала
Кристин Ламбрехт је из два разлога била сметња тој радикалној струји – прво јер је сматрала да Бундесвер не сме да остане без наоружања ког не може брзо да набави, а друго, јер је на неки начин пратила бившу источну политику Вилија Бранта коју је красила уздржаност према Москви, сматра Стојановић.
Као илустрацију, наводи ситуацију кад је избијањем сукоба у Украјини, Немачка као помоћ понудила 5.000 шлемова Кијеву, што је било врло проблематично из перспективе Вашингтона који је извршио велики притисак на Немачку да се и финансијски и војно много више ангажује.
У том ланцу, сад већа бивша министарка одбране Немачке појављивала се као слаба карика и нека врста сметње и препреке и зато је вероватно и унутар саме владе Немачке било притисака за њену смену, иако је Олаф Шолц, пошто она долази из његове странке, није био превише расположен да се то догоди, оцењује Стојановић.
„Тако да је могуће да је то изгурала та струја која радикално тражи да се Украјини далеко више помогне офанзивним оружјима, поготово тенковима 'леопард', за које Немачка још није донела одлуку да их заиста пошаље, иако је прешла развојни пут од симболичних 5.000 шлемова, до хаубица а ускоро и тенкова.“
Борба „зелене“ Аналене за амерички профит
Од почетка Специјалне војне операције у Украјини, у западној алијанси се тражила солидарност с Украјином по сваку цену, а Вашингтон је у гвозденој дисциплини остварио све што је хтео. Практично је покорио ЕУ и Немачка ту није имала великог избора и у томе је испала велика жртва, истиче Стојановић.
Сам Олаф Шолц је кад је улазио у политичку арену ишао са варијантом „нове источне политике“ због које је добио доста гласова, јер је у „ДНК Социјалдемократске партије (СПД) оно што је Брант својевремено учинио и они су хтели да наставе да имају добар однос с Москвом“.
„Бојим се да је у овом часу превладала једна радикална струја у самој влади коју форсира министарка спољних послова Аналена Бербок и вероватно је Шолц сада прихватио оставку Ламбрехтове и из тих разлога. Не само због афера које су се дешавале у њеној приватној сфери већ и због неспособности да један огроман пакет од 100 милијарди евра ког је влада издвојила, не реализује што брже, да би се оспособио Бундесвер. У том пакету је била и куповина авиона пошто су 'торнада' и остали авиони које Немачка има застарели. Од тога би пре свега профитирала Америка, куповином великог броја авиона ф-35.“
Следећи министар одбране Немачке требало да буде из СПД-а и не може се прогнозирати да ли ће се на тој позицији наћи неко ко ће спроводити „зелену политику“, иако је очигледно да је та струја у немачкој влади сада доста јака, закључио је Стојановић.