Председник Русије је у част обележавања 80. годишњице пробијања опсаде града најпре положио цвеће на споменик „Гранични камен“ у Лењинградској области. Споменик се налази на левој обали Неве и постао је симбол непоколебљивости и храбрости совјетских војника у бици за Лењинград.
После тога, руски лидер је положио цвеће на споменик „Мајка отаџбина“ на Пискарјовском меморијалном гробљу. Након извођења државне химне Русије, Путин се поклонио пред спомеником и тиме одао почаст сећању на погинуле становнике опкољеног града.
На путу до споменика, 300 метара од „Вечне ватре“, председник је положио цвеће и на једну од масовних гробница, где почива и његов брат Виктор који је као дете преминуо у опкољеном граду у зиму 1942. године.
Поред овога, шеф руске државе посетио је Државни меморијални музеј одбране и опсаде Лењинграда, а састао се и са ветеранима Великог отаџбинског рата, становницима опкољеног Лењинграда и представницима јавних патриотских удружења.
На Пискарјовском гробљу је сахрањено око пола милиона становника и заштитника Лењинграда и то је највећа масовна гробница из Другог светског рата. Меморијални комплекс је отворен 9. маја 1960. године.
Немачка фашистичка блокада Лењинграда током Другог светског рата трајала је тачно 872 дана, од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. године и то је најдужа и најстрашнија блокада једног града у 20. веку. Једини пут којим је у град стизала храна је био „Пут живота“ преко залеђеног Ладошког језера.
Руска северна престоница је на почетку немачке блокаде имала око два и по милиона становника, а према подацима изнетим за време Нинбершког процеса, током опсаде је 17 хиљада људи погинуло од бомбардовања и гранатирања града, док је 632 хиљаде људи умрло од глади, хладноће и болести. Процене броја жртава варирају, али има података да је страдало више од милион људи.