Председник Русије Владимир Путин поднео је Државној думи на разматрање нацрт закона о престанку важења међународних споразума Савета Европе који се односе на Русију.
„У вези са престанком чланства Русије у Савету Европе сматраће се да су од 16. марта 2022. године престали да важе за Русију следећи међународни споразуми: Повеља Савета Европе од 5. маја 1949. године, Конвенција за заштиту људских права и основних слобода од 4. новембра 1950. године, Европска конвенција о сузбијању тероризма од 27. јануара 1977. године“, наводи се у документу.
Савет Европе се уопште није бавио људским правима
Према речима некадашњег саветника председника Русије за политичка питања и политиколога Сергеја Станкевича, Русија је сасвим свесно ушла у Савет Европе давне 1996. године.
„Руска држава је преузела обавезу да одобри читав пакет европских докумената који су били услов за њен пријем у организацију. У другој половини 90-их година, ова земља је ратификовала европску конвенцију о људским правима.Осим тога, усвојене су и бројне друге измене закона. Наша држава није била иницијатор прекида односа са Саветом Европе. Ово је била одлука Европљана. Због специјалне војне на територији Украјине, Русија је искључена из ове организације“, објашњава саговорник Спутњика.
Како каже за Спутњик политички аналитичар Павел Шипилин, главни задатак Савета Европе је заштита права обичних грађана. Међутим, ова организација се већ неко време не бави људским правима.
„Последњих неколико година, Европски суд за људска права (који улази у састав Савета Европе) превише се дао у политику. Он се бавио предметима који немају апсолутно никакве везе са људским правима. А што се тиче самог Савета Европе, ова организација је направљена с циљем да се постсовјетске државе, укључујући пре свега Русију, увуку у сукобе унутар Европе. Осим тога, ова организација је покушала нашој земљи да наметне западне вредности. И стално је постојала нека врста политичког притиска. Једноставно, нашој земљи не одговарају европски критеријуми. И хвала Богу, овоме је дошао крај“, констатује наш саговорник.
Без негативних последица по Русију и њене грађане
Што се тиче раскидања међународних споразума са Саветом Европе, овим потезом, према речима Станкевича, утицај Савета Европе на руску политику ће се практично свести на нулу.
„Савет Европе губи могућност да утиче на политику Русије у хуманитарној и правној сфери. Раније су руски представници учествовали у многим телима које је створио Савет Европе. Међутим, тога више неће бити. А што се тиче руских грађана, они више неће имати права да се обраћају како Европском суду за људска права, тако и другим европским институцијама“, објашњава наш саговорник.
Према речима Шипилина, одлука руског председника Владимира Путина неће имати негативне последице по саму државу и њене грађане.
„Ми имамо стабилну вертикалу судског система. Међутим, није искључено да ако схватимо да имамо заједничке интересе, вредносни и стандарде са, на пример, Кином, Индијом, Турском, Ираном и Казахстаном, нећемо направити неку врсту свог суда за људска права који ће бити противтежа европском. Због тога што су многе земље незадовољне начином на који се Европски суд за људска права позиционира“, наглашава наш саговорник.
Подсетимо, Москва је 15. марта објавила званичну ноту о повлачењу из Савета Европе и Европске конвенције о људским правима нагласивши да ће испуњавати одлуке Европског суда о људским правима уколико буду у складу са Уставом Русије. Касније тог дана Парламентарна скупштина Савета Европе једногласно је усвојила резолуцију којом је обавестила статутарни орган Савета, Комитет министара, да Москва не може бити члан Савета. Следећег дана Комитет министара усвојио је одлуку да Русија престаје да буде члан организације од 16. марта.
У јуну је руски премијер Михаил Мишустин потписао декрет о прекиду учешћа Русије у делимичним и проширеним делимичним споразумима Савета Европе. Русија била чланица организације 26 година.