Пред Србију се, како је новинарима рекао њен председник Александар Вучић у Давосу на заседању Светског економског форума, управо поставља то питање - коју политику ће од те две да изабере. Могу ли се оне, ипак, „помирити“?
Како помирити – без раста јавног дуга, али уз раст привреде
Одговарајући на то питање, заменик директора аналитике у Привредној комори Србије, Бојан Станић у емисији Спутњик интервју, каже да је оно комплексно и да се та дилема отвара као последица тога што сада имамо успоравање европске привреде као главног спољнотрговинског партнера Србије и што имамо заиста готово незадрживо кретање светске привреде ка тој такозваној регионализацији.
„Сада када имате политичке интересе који се на неки начин стављају испред економског разума, имате ситуацију да се привреда мора прилагођавати политичким интересима не само у САД, Европи, него и у земљама у развоју, где спада и Србија. Та фрагментација ће довести до пада привредне активности на глобалном нивоу испод потенцијала и то може скупо да кошта земље које су у развоју“, оценио је наш саговорник.
Србија би, сматра он, витално требало да у дужем року обезбеди значајне стопе привредног раста како би могла да надокнади оно што је пропуштено током деведесетих година прошлог века и после 2000. Године.
С друге стране је, како каже, очување макроекономске стабилности, система јавних финансија и у оквиру њега јавног дуга, који би био на једном прихватљивом нивоу, посебно имајући у виду да сада расту трошкови задуживања због подизања кључних каматних стопа ради обуздавања инфлација. Поготово што ће криза потрајати.
Потребна разборита економска политика
„Из тог разлога се мора водити разборита економска политика како би се помириле те две ствари да бисмо обезбедили колико је могуће виталност привреде да се избегне рецесија, а са друге стране повећавати обавезе државе кроз јавни дуг на једном прихватљивом нивоу како се не би угрозила макроекономска стабилност. Она је основа нашег кредитног рејтинга одакле велики инвеститори сагледавају ситуацију и поузданост инвестирања“, објашњава Станић.
Он подсећа да је наш јавни дуг испод психолошке границе од 60 одсто БДП-а и тренутно је око 53 одсто, али и указује на наше фискално правило које је усвојено још 2011. године да јавни дуг у Србији не би требало да буде изнад 45 одсто БДП-а. Наш саговорник додаје да је у овим условима питање има ли за даљи његов пад могућности јер је потребно финансирати буџетски дефицит који се у претходне две године креће око 3,5 процената БДП-а.
У свему томе је, каже, битно то што постоји привредни раст који је од 2017,2018, 2019, до пандемије, био око три одсто годишње. У пандемијској 2020. пад је био благ да би у 2021. имали нагли опоравак и прошле године раст од 2,3 одсто. По мишљењу аналитичара ПКС, у овој години треба очекивати да привредни раст Србије буде између 1,5 и 2,0 одсто, ближе горњој цифри. Онај од два одсто би, сматра он, био одличан резултат.
Србија добро стоји
При том напомиње да је Светска банка, према пројекцији за ову годину, предвидела глобални раст од 1,7 одсто, док раст Србије процењује између 2,5 до 2,7 одсто. Констатујући да ми растемо изнад просека, он указује на то да се такав податак за Србију дуго није могао везати.
„То, наравно, нама омогућује да се боље интегришемо у међународне економске токове. Међутим, пошто имамо ограниченији приступ фондовима за финансирање привреде и државе док траје криза, њено дуже трајање може значајно да угрози наш економски потенцијал. У зависности од тога колика буде криза у ЕУ може потенцијално доћи до дезинвестирања у Србији, јер када сечете онда сечете тамо где мање боли. Виталност се чува у оквиру матичних држава. Та опасност постоји, али оно што је позитиван сигнал за нас је значајан прилив страних директних инвестиција остварен прошле године, “ истиче Станић.
Оне су биле рекордне и веће од четири милијарде евра. Оно на шта наш саговорник, пак, указује је да су највеће биле кинеске инвестиције. Њихов прилив је прошле године био већи за 67 одсто у односу на годину раније, док за трећину пао прилив оних из ЕУ. Ни наши водећи извозници више нису компаније из ЕУ, него из Кине. Мења се та структура и већ смо реаговали на потенцијално ограничење економских односа са ЕУ .
Могуће на кратак рок
Он на крају закључује да је ипак још могуће помирити политику подстицања привредног раста и чувања ниског јавног дуга.
„У кратком року да. То је на кратак рок могуће зато што је уз добро координиснау економску политику могуће очувати стабилност на годину-две дана. Ми смо се тиме већ бавили током пандемије и доста средстава потрошили за подршку привреди и становништву током поандемије. Доста је са друге стране држава улагала и у инфраструктурне пројекте који су дали додатни замах нашем БДП-у у претходним годинама. Сада када имамо овакву ситуацију ми ћемо се у 2023. години такође бавити том стабилизацијом, а то је управо помиривање између две стране исте приче, а то је да одржимо економски темпо, али и да чувамо макроекономску стабилност, укључујући и тај јавни дуг“, истакао је Станић.