„То у знатној мери успорава процес уласка Шведске и Финске у НАТО, не само отказивање састанка, већ и изјаве турског председника. Тај процес је започет још пре самита у Мадриду, тада се чинило да ће одлука бити прихваћена. Нажалост, изгледа да турска страна није спремна да то подржи“, рекао је Пшидач.
Према његовом мишљењу, међу разлозима противљења Турске за улазак Шведске и Финске у НАТО су и унутаршњи политички мотиви.
„То је конгломерат различитих узрока. У Турској су ове године избори, а у изборној кампањи се често примењују аргументи који би требало да покажу чврсту позицију посебно у контексту, на пример, спаљивања курана“, рекао је заменик министра Пољске.
Анкара – немамо о чему да разговарамо са Шведском
Турска сада нема о чему да разговара са Шведском по питању чланства те земље у НАТО-у, изјавио је портпарол турске владајуће Странке правде и развоја Омер Челик.
„А о чему сада да разговарамо са Шведском? О чему се обично разговара за столом? Желе да процес напредује. Сада је процес кренуо уназад. У чему је смисао трилатералног механизма?“, упитао је Челик, говорећи за телевизију „Си-Ен-Ен Турк“.
Куран, свету књигу ислама, у суботу је спалио вођа данске крајње десничарске политичке партије ''Хард лајн'' Расмус Палудан, који има и шведско држављанство, пренео је Ројтерс. Палудан је у прошлости организовао низ демонстрација са спаљивањем исламске свете књиге. Као одговор на то, почели су су протести у Истанбулу.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је изјавио да након тог догађаја Шведска не може да рачуна на подршку Турске за чланство у НАТО. Турска је отказала и трилатерални састанак са Финском и Шведском.