Руски амбасадор у Пољској Сергеј Андрејев изјавио је да другу годину заредом амбасадор Русије није позван на комеморацију у Аушвицу, која се организује сваке године под покровитељством пољског председника Анджеја Дуде.
Међународни дан сећања на жртве Холокауста у знак сећања на дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, обележава се 27. јануара.
Совјетски лекари и представници Црвеног крста међу децом-затвореницима логора смрти у првим сатима након његовог ослобођења од нацистичких џелата у Аушвицу
© Sputnik / Б.Фишман
„На опасном раскршћу“ – у Европи све уочљивија рехабилитација нацизма
Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, у знак сећања на дан када су војници совјетске Црвене армије ослободили Аушвиц.
Нешто дубоко није у реду са односом Европе и западног света према нацизму јер се представнику народа који је ослободио Аушвиц и поднео највеће жртве у борби против нацизма не дозвољава поклоњење жртвама нацизма, каже за Спутњик академик Славенко Терзић, историчар.
„Све уочљивија је рехабилитација идеологије нацизма и њених истакнутих заговорника и у Европи и на Балкану. Бојим се да се Европа постепено све више надвија пред познатим, старим нацистичким понором и да доводи у питање своје класичне темељне вредности. На опасном смо раскршћу“, оценио је Терзић.
Хладноратовска тенденција минимизирања улоге Црвене армије
Историчар др Момчило Павловић сматра да у садашњости живимо прошлост и да се данашњи догађаји учитавају на прошле догађаје. Тенденција о минимизирању улоге Црвене армије није од јуче и она је део хладног рата, што значи да потиче од касних четрдесетих година прошлог века.
Та тенденција посебно је убрзана победом Запада у хладном рату, па додатно осамостаљивањем од источног лагера бивших социјалистичких земаља које су мање или више листом окренуте против дојучерашњих савезника, пре свега Русије, уз ширење тог победничког ликовања Запада у хладном рату.
„Све то скупа одражава се и на културу сећања и уопште на улогу Црвене армије и ти политички разлози утицали су пре свега да се руска делегација, без обзира на кључни допинос и у победи над фашизмом и у сламању Хитлерове војне машинерије, не зове на такве церемоније и то ће се вероватно наставити и у будућности“, закључио је Павловић.