Једноставно, исти језик и изузетан однос који имају, учине своје у стресним и напетим тренуцима.
Али, опростиће Горан који је и сам био врхунски спортиста, те све врло добро разуме и зато не улази у било какав конфликт, већ смиреним тоном и мимиком увек „спути лоптицу“ зарад Новака и његовог успеха.
Висок напон је код Новака Ђоковића у тренуцима када осети да му противник задаје проблеме. Чак и оне најмање, јер ретко ко српској тениској-машини може уопште да покуша да „уђе углаву“.
Иако делује да српски и светски број један с лакоћом излази на крај с противницима, неретко се дешава да „експлодира“ и онда крене да се дере из свег гласа ка свом боксу.
Најчешче је у фокусу тих напада његов први тренер - Хрват Горан Иванишевић, који је од 2019. члан његовог најужег тима.
Раније је био ту и Словак Марјан Вајда, па су делили "нападе", а сада је Хрват остао сам на удару. Најсвежији пример видели смо у финалу Аустралијан опена, где је Ђоковић током другог сета, викао на свог тренера, замерајући му што му не прича довољно како и шта треба да ради у тим тренуцима.
Иванишевић је у тим тренуцима деловао збуњено и није видео проблем, јер је Новак „имао“ већ тада Грка Стефаноса Циципаса.
Али, Новак као Новак, био је упоран и жељан одговора: „Причај ми, причај ми“, гласио је вапај за помоћ, док је Хрват из бокса само третпао и смиреним тоном одговорио: "Све је добро, све је добро“.
Вероватно би се многи „сломили“ пред тим Новаковим високим напоном, када уопште није пријатан, не и Горан Иванишевић који увек остане смирен.
Новак му се посебно обратио у шампионском говору, који је његов ментор пратио с широким осмехом, али и скрштених руку.
„Зашто се смејеш, Горане? Не знам хоћеш ли ми икада опростити за оно шта сам вам радио све ове године, али морам да поновим да је овај трофеј ваш колико и мој. Хвала вам из дубине душе“, рекао је Ђоковић.
Иванишевић је потом образложио како изгледа радити са најбољим на свету.
„То је као да тренирате Реал Мадрид. Притисак постоји. Рачунају се само титуле на слемовима, рачунају се само рекорди. Ове две недеље никада га нисам видео да игра боље форхенде. Новак је све луђи и луђи у позитивном смислу. 97 одсто играча, када добије извештај са магнетне резонанце какав је добио Новак одлази до судија да се повуче са турнира. Али он не, он је другачија сорта. Мислио сам да сам видео све прошле године, али ово...“, остао је Иванишевић без речи после велике победе над Циципасом.
Сличне сцене виђене су и пре две године на Аустралијан опену када се Ђоковић мучио у трећем колу са Американцем Тејлором Фрицом. Ескалирало је када се обратио коме другом, но Иванишевићу.
„Кажи, кажи нешто, чекам те већ пола сата“, грмео је Новак обраћајући се Хрвату од којег је тражио очигледну помоћ.
Ипак, није Ђоковић баш увек успео да победи ривала, а један од најдрастичнијих примера када се истресе над Иванишевићем уследио је у Монте Карлу. Тада је Ђоковић крајње неочекивано изгубио од Данијела Еванса.
„Не требају ми тапшачи, можеш то и од куће“, гласио је Новаков иронични коментар.
Али, у далеко више ситуација Србин и Хрват представљају добитну комбинацију и страшан тандем, баш као што је био случај сада у Аустралији, где се Ђоковић попут осветника вратио, мало викао на Иванишевића. А на крају су се изгрлили, изљубили и отишли заједно да славе јубиларну 10. у Мелбурну – укупно 22. Грен слем титулу.
А Горан? Па, разуме све, био је врхунски спортиста, велики је, и човек од поверења, чим је Новакова „десна рука“. И, што је најважније – опростиће!