Према мишљењу аргентинског политиколога Хуана Мартина Гонзалеса, од овог момента „ова врста маневра примамљивања постаће још заступљенија“.
Стручњак сматра да се Шолцова посета може интерпретирати као „акција за обнављање равнотеже и одговор на последње кораке, које је регион предузео као аутономни стуб или као пројекат да то постане“.
Према мишљењу аналитичара, немачки канцелар није случајно посетио регион за свега неколико дана након самита Заједнице латиноамеричких и карипских држава (СЕЛАК), на којем су земље тежиле да учврсте регионалну интеграцију, узевши у обзир да западним државама није у интересу да латиноамеричке земље јачају везе с Русијом и Кином.
Гонзалес сматра да у односу на то, Немачка може да представи стратегију, другачију од САД.
„Немачка је обично деликатнији и суптилинији саговорник за разлику од Сједињених Америчких Држава које гравитирају ка оштрој дипломатији“, рекао је он.
Аргентински политиколог Алберто Хутшенроутер истиче да иза Шолцове посете стоји чињеница да је „Кина постала веома блиска са Латинском Америком, посебно за последњих дванаест година“ и да зато у немачкој Влади постоји аспект „међудржавне конкуренције на геоекономском пољу“. Највеће резерве литијума у Латинској Америци овде никако нису ни најмање занемарљиве.
Посета Шолца покушај да чилеанска економија ради за САД и Европу
Чилеански политиколог Родриго Карми објаснио је да је посета немачког канцелара својеврстан покушај САД и Европе да „натерају чилеанску економију да ради за њих, као што је то било кроз историју“.
„Империјалистички односи остају такви, али сада су они фундаментално обележени глобалним спором за ресурсе уз присуство Кине. То није неважно, јер нас подсећа да је главни партнер Чилеа за извоз бакра тренутно САД, а не Кина“, додао је Карми.
У вези са тим, Карми је нагласио да и Вашингтон и Берлин у име Европе, пред кинеском претњом, теже да државе као што је Чиле, ратификују своје трговинске, дипломатске и политичке односе са Западом.
Ипак, Немачка је данас такође под притиском због потребе тражења енергетских решења у светлу санкција које су увели Русији.
„Занимљиво је да ли би Немачкој била интересантна Латинска Америка да се није догодило ово што се дешава у Украјини“, рекао је Хутшенроутер, додавши да Шолцова посета такође одражава „потребу Немачке да обезбеди алтернативне изворе енергије“.
Међутим, он сматра да Немачка не може да наиђе на одзив међу латиноамеричким лидерима, на који је рачунала. Према Гонзалесовом мишљењу, позиција лидера Аргентине и Чилеа одражава чињеницу да су то Владе које „знају како да разлику економску сарадњу од политичког потчињавања“.
Према његовом мишљењу, „увлачење Латинске Америке у сукоб у Украјини је прилично далек сценарио“, посебно јер у региону постоје различити ставови о овој ситуацији. У истом духу, он је подсетио, да се због тога, Латинска Америка није релевантан простор на међународном нивоу на плану наоружања.
Председник Бразила Луис Ињасио да Силва изјавио је након састанка са Шолцом да Бразил није заинтересован да испоручује муницију која би била коришћена у сукобу у Украјини.
Немачки канцелар Шолц је 28.01. у пратњи пословне делегације отпутовао у тродневну посету јужноамеричким земљама Аргентини, Чилеу и Бразилу. Током посете планирани су разговори са лидерима ових држава.