Тим који стоји иза овог рада сугерише да би лекари у будућности могли да узгајају комадиће можданог ткива из пацијентових ћелија у лабораторији и користе их за поправку повреда мозга проузрокованих можданим ударом или траумом.
„За мене, као лекара, ово је невероватно узбудљиво“, рекао је Ајсак Чен, лекар и асистент професора неурохирургије на Универзитету Пенсилванија.
„Поправка“ мозга
Научници су показали да када се узгајају у правим условима, неурони почињу да формирају сићушне структуре налик мозгу, што им омогућује да истражују развојна стања као што је аутизам.
Нови рад прва је демонстрација да се мождано ткиво узгојено у лабораторијиможе успешно пресадитиу место повреде даби се „поправио“ мозак одрасле особе, што сугеришеда би у будућности могла да постоји клиничка примена, преноси „Сајенс алерт“.
Др Чен и његове колеге узгајали су органоиде људског мозга у посуди док нису достигли пречникод око 1,5 милиметара. Куглице ткива су потом пресађенеу мозгове одраслих пацовакоји су претрпели повреде дела мозга задуженог за вид. У року од три месеца, пресађени органоиди интегрисали су се у мозак свог домаћина, повезујући се са снабдевањем крвљу, проширивши се неколико пута у односу на почетни волумен и шаљући пројекције које су се повезивале с неуронима пацова.
„Нисмо очекивали овакав степен функционалне интеграције тако рано. Ово сугерише да је трансплантација неуралног ткива у мозгу одраслог сисара, посебно оног који је поремећен неком врстом повреде, стварно одржив пут напред за неуронски опоравак“, додао је Чен.
Неурони могу да раде где год да се налазе
Научници нису проценили да ли су имплантати побољшали способност пацова да функционишу, али тестови су показали да су људски неурони „испаљивали“ електричне сигнале када су пацовибили изложени бљештавом светлу. Ченје рекао да то потврђује идеју да органоиди могу да делујукао „празне процесне јединице“које би мозак могао да апсорбујеи користити за обнову након повреде.
Др Серена Барал, предавач развојне неурологије на УЦЛ-у, која није била укључена у рад, описала га је као „невероватну“ демонстрацију чисте прилагодљивости неурона.
„Постоји много информација које се налазе у ДНК и које омогућују неуронима да раде где год да се налазе, било да су у пластичној кутији у лабораторији или у мозгу“, рекла је она.
Додала је да ће у будућим клиничким применама степен до којег се мозак може опоравити вероватно зависити од тога које су функције изгубљене.
„Визуални кортекс је једноставнији, али ако размишљате о замени подручја која су важна за говор, математички рачун, размишљање, то би могло бити мало теже јер постоји много способности мозга које се развијају искуством“, додала је она.