https://sputnikportal.rs/20230126/zapanjujuci-rezultati-istrazivanja-misteriozne-zone-u-mozgu-1149973477.html
Запањујући резултати истраживања мистериозне зоне мозга
Запањујући резултати истраживања мистериозне зоне мозга
Sputnik Србија
Наши мозгови обављају фантастичан посао делујући као главни контролни центри за нашa тела. Сада су истраживачи открили више о томе како мозак поправља... 26.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-26T21:35+0100
2023-01-26T21:35+0100
2023-01-26T21:36+0100
наука и технологија
наука и технологија
живот
медицина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111409/44/1114094483_34:0:1010:549_1920x0_80_0_0_f25d792ca806aef7150871c32c89d255.jpg
Нова студија разматра „зону неизвесности“ или „зону инцерта“ унутар мозга: не знамо много о томе, али знамо да се чини да она управља формирањем меморије у тандему са неокортексом, највећим делом церебралног кортекса.У тестовима учења на мишевима, истраживачи су анализирали како функционишу везе између зоне инцерта и неокортекса, обраћајући посебну пажњу на синапсе (везе између неурона) и инхибицију (поновно повезивање неуронске активности).„У ствари, оно што смо приметили била је потпуна прерасподела инхибиције унутар система због учења“, додао је.Улога зоне инцертаКада мозак формира сећања, комбинује сигнале одоздо према горе који долазе из околине и сигнале одозго надоле које сам генерише; ови сигнали одозго надоле могу бити под утицајем наших тренутних циљева или прошлих искустава, на пример.Зона инцерта се бави мање уобичајеним типом сигнала одозго надоле који се назива инхибиторни путеви дугог домета. Сигнали одозго надоле обично осветљавају или побуђују нервне путеве, док су ови типови инхибитори, потискујући и блокирајући ове путеве по потреби, пише „Сајенс алерт“.Промена јачине синапси и ланаца неурона у мозгу је од суштинског значаја за формирање сећања, помажући мозгу да додели вредност ономе кроз шта пролазимо: све што нам се дешава је негде на скали незаборава.Спроведени тестови показују да зона инцерта кодира претходна искуства на посебан, двосмеран начин који досад није виђен. Даљњи тестови у којима су путеви зоне инцерта били блокирани, резултирали су сметњама у учењу код мишева.Сад знамо вишеЗакључак студије јесте да сада знамо више о томе како тајанствена регија мозга утиче на памћење и способност учења и то на необичан и неочекиван начин који је од посебног интереса за научнике. Како све више студија истражује улогу зоне инцерта, научници почињу да схватају колики је заправо њен утицај. Она се сад повезује са спавањем и храњењем, са боли и тескобом.Нерешена мистеријаНаведена зона је исто тако редовно циљана у лечењу Паркинсонове болести, иако научници још увек нису сигурни зашто помаже код симптома те болести. Будућа истраживања попут овог требало би да помогну у решавању те и неколицине других мистерија.Коначно, надамо се да ће ова студија такође подстаћи друге научнике да наставе истраживати улогу инхибиције дугог домета у регулацији неокортикалне функције, како из зоне инцерта тако и из додатних извора који се тек требају идентифицирати, каже Јоханес Летцкус исто тако неуронаучник са Универзитету у Фрајбургу.
https://sputnikportal.rs/20221129/sta-su-naucnici-otkrili-na-najstarijem-otkrivenom-primerku-mozga-na-svetu-1147018078.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, живот, медицина
наука и технологија, живот, медицина
Запањујући резултати истраживања мистериозне зоне мозга
21:35 26.01.2023 (Освежено: 21:36 26.01.2023) Наши мозгови обављају фантастичан посао делујући као главни контролни центри за нашa тела. Сада су истраживачи открили више о томе како мозак поправља дугорочна сећања у својим слотовима за складиштење.
Нова студија разматра „зону неизвесности“ или „зону инцерта“ унутар мозга: не знамо много о томе, али знамо да се чини да она управља формирањем меморије у тандему са неокортексом, највећим делом церебралног кортекса.
У тестовима учења на мишевима, истраживачи су анализирали како функционишу везе између зоне инцерта и неокортекса, обраћајући посебну пажњу на синапсе (везе између неурона) и инхибицију (поновно повезивање неуронске активности).
„Резултати су били запањујући. Док је око половине синапси развило јаче позитивне одговоре током учења, друга половина је урадила управо супротно“, каже неуронаучник Ана Шредер са Универзитета у Фрајбургу у Немачкој.
„У ствари, оно што смо приметили била је потпуна прерасподела инхибиције унутар система због учења“, додао је.
Када мозак формира сећања, комбинује сигнале одоздо према горе који долазе из околине и сигнале одозго надоле које сам генерише; ови сигнали одозго надоле могу бити под утицајем наших тренутних циљева или прошлих искустава, на пример.
Зона инцерта се бави мање уобичајеним типом сигнала одозго надоле који се назива
инхибиторни путеви дугог домета. Сигнали одозго надоле обично осветљавају или побуђују нервне путеве, док су ови типови инхибитори, потискујући и блокирајући ове путеве по потреби,
пише „Сајенс алерт“.
Промена јачине синапси и ланаца неурона у мозгу је од суштинског значаја за формирање сећања, помажући мозгу да додели вредност ономе кроз шта пролазимо: све што нам се дешава је негде на скали незаборава.
Спроведени тестови показују да зона инцерта кодира претходна искуства на посебан, двосмеран начин који досад није виђен. Даљњи тестови у којима су путеви зоне инцерта били блокирани, резултирали су сметњама у учењу код мишева.
Закључак студије јесте да сада знамо више о томе како тајанствена регија мозга утиче на памћење и способност учења и то на необичан и неочекиван начин који је од посебног интереса за научнике. Како све више студија истражује улогу зоне инцерта, научници почињу да схватају колики је заправо њен утицај. Она се сад повезује са спавањем и храњењем, са боли и тескобом.
Наведена зона је исто тако редовно циљана у лечењу Паркинсонове болести, иако научници још увек нису сигурни зашто помаже код симптома те болести. Будућа истраживања попут овог требало би да помогну у решавању те и неколицине других мистерија.
Коначно, надамо се да ће ова студија такође подстаћи друге научнике да наставе истраживати улогу инхибиције дугог домета у регулацији неокортикалне функције, како из зоне инцерта тако и из додатних извора који се тек требају идентифицирати, каже Јоханес Летцкус исто тако неуронаучник са Универзитету у Фрајбургу.
