Један од најзначајнијих романа савремене српске књижевности „Очеви и оци” Слободан Селенића (1933-1995), синтетизује национално искуство и успоставља рационалан поглед према корпусу тема које се најчешће јављају у промишљању статуса српске реалне и митске ситуације, истичу у Народном позоришту.
Прича о наслеђу, емотивна породична драма
„У свакој доброј литератури увек се нађу неке рефлексије у односу на данашњицу, а такав је случај и овде. Оно што је за мене свевремено у Селенићевом роману, а веома је важно за драматизацију је, заправо, та располућеност коју све време осећам, као и неприлагођеност различитостима и широка прича о наслеђу - наслеђу нових генерација, идентитетском, идеолошком, ископавању прошлости која нас непрестано прогони и која се и злоупотребљава“, каже редитељ Вељко Мићуновић.
„Очеви и оци“ су, према његовом мишљењу, дубоко интимна и веома емотивна породична драма.
„У том смислу, кроз представу бих, пре свега, желео да испричамо причу о престанку једне лозе”, најавио је млади редитељ коме ће ово после Kамијевог „Неспоразума” (2011), бити друга режија у Народном позоришту у Београду.
Прва проба представе "Очеви и оци" у Народном позоришту
© Фото : Спутњику уступило Народно позориште/Жељко Јовановић
Прва поставка на сцени Народног позоришта
Премијера представе „Очеви и оци“ планирана је 3. априла на Великој сцени.
Биће то у Народном позоришту прва поставка те Селенићеве трагичне породичне саге објављене 1985. године.
„После безмало четрдесет година од изласка романа 'Очеви и оци' и друштвених и политичких преокрета који су се током тог периода догодили, судбине и догађаји овог изузетног српског романа свакако заслужују ново позоришно читање из угла припадника млађе средње генерације, која ће са сасвим другачијим искуством видети епоху о којој је реч“, наглашава уметнички директор Драме Молина Удовички Фотез.
Драматизацију Селенићевог романа урадила је Ката Ђармати, а улоге су поверене Милошу Ђорђевићу (Милутин Медаковић), Николи Ракочевићу (Стеван Медаковић), Александру Вучковићу (Михајло Медаковић), Вањи Ејдус (Елизабета Медаковић), Вањи Милачић (Рахела Блејк), Сени Ђоровић (Нанка), Иви Милановић (Јелена) и Николи Вујовићу (Видосав Прокић).
У уметничком тиму су и Зорана Петров (сценограф), Марија Марковић (костимограф), Невена Глушица (композитор), Љиљана Мркић Поповић (сценски говор) и Јасна Сарамандић (асистент сцеографа).
Вирипајев у Атељеу 212
Драму једног од најзначајнијих и најизвођенијих савремених руских аутора у Атељеу 212 поставља Исидора Гонцић, у преводу Новице Антића.
У драми, девет лица из свих крајева света у псеудо-документарном формату говоре о свом сусрету са ванземаљцима и пре свега о томе какве последице је то искуство имало на њихов живот.
Причајући и описујући најважније тренутке свог живота на духовит начин, свака од ових исповести постаје путовање у унутрашње биће, откривање неистражених територија, трагање за божанским начелом, које је до тада изгледало недостижно.
Прва проба представе "НЛО" Ивана Вирипајева у режији Исидоре Гонцић
© Фото : Спутњику устипио Атеље 212
Космос наших немира
„Позориште у основи остаје сусрет са нама самима, али пошто је лакше путовати свемиром него пронаћи пут до себе, драма'НЛО' води нас кроз космос наших немира, постављајући питања која су, у суштини, већа од живота. Шта је стварност, а шта илузија?“, истичу у Атељеу 212.
У представи играју Светозар Цветковић, Светислав Гонцић, Драгана Ђукић, Софија Јуричан, Лука Грбић и Ђорђе Стојковић.
Драматург представе је Ђорђе Косић, сценографкиња Мина Миладиновић, костимографкиња Мариа Марковић Милојев, а композиторка Ирена Поповић.
Иван Вирипајев је драму „НЛО“ написао 2014. године, а премијерно је изведена 2015. године у Варшави, затим, 2016. године у Москви, у Театру „Практика“, у режији самог писца.
Премијера у Атељеу 212 планирана је за 10. април на сцени „Петар Краљ“, а публика је у истом театру имала прилику да гледа Вирипајеву драму „Пијани“ у режији Бориса Лијешевића која је 2016. добила Стеријину награду за најбољу представу.