Прича о групи Федајн је почела седамдесетих година прошлог века, а за своје име је узела назив политичке организације коју су у прошлим временима формирали Италијани са југа и имигранти из северне Африке који су живели у предграђима Роме.
Назив произилази из имена за иранске герилске борце, нема еквивалент у италијанском језику и био је веома чудан за тамошњу јавност, али је касније све постало много јасније – навијачи су узели учешће у социјалистичком политичком покрету.
Идеја се брзо проширила кроз радничку класу у Риму, чиме су навукли гнев антикомунистичких снага, нарочито локалних ривала, навијача другог римског клуба, Лација.
Федајн се идентификовао са политиком Јасера Арафата, а временом се група утопила у велику групацију навијача Роме под јединственим именом Командо ултра курва суд, али је Федајн остао носећа формација, нарочито због сукоба са симпатизерима Лација.
Група се раздвојила на две 1987. након преласка бившег играча Лација Лионела Манфредоније у Рому, што је сматрано немогућим потезом, али такав став није био јединствен у великој групи навијача Роме, који су се те године и међусобно сукобљавали.
Неколико година касније групе су се ујединиле, а свој први велики јавни иступ имали су 1993. године, када је из Црвене звезде у Рому стигао Синиша Михајловић.
Комунистички инспирисана навијачка група је дочекала на зуб изјаву Михајловића да му је драго што готово дели презиме са четничким вођом Дражом Михаиловићем, упућиване су му чак и претње смрћу, после чега је недавно преминули легендарни фудбалер прешао у Сампдорију.
Група Федајн је наставила да постоји, 2001. године је готово прекинула своје активности, оставши само на заставама на стадиону Роме, а велики удар била је и смрт једног од лидера Алесандра Марчионија, после чега је остала само легенда.
И заставе – које су отели навијачи Црвене звезде, у недавном сукобу у Риму.