„Добри момци из Вашингтона“: Историја америчких тајних операција у земљи и иностранству

Амерички истраживачки новинар и добитник Пулицерове награде Симор Херш ове недеље је бацио медијску бомбу када је именовао Сједињене Државе као страну одговорну за уништавање три од четири цеви гасовода Северни ток који су некада снабдевали Немачку руским природним гасом.

Док су се САД правиле да не знају ништа после уништења гасовода у септембру прошле године, Херш тврди да су рониоци америчке морнарице поставили експлозив на Северни ток током НАТО вежбе у Балтичком мору прошлог лета. Експлозив је активиран даљински неколико недеља након што је подметнут, написао је новинар, позивајући се на извор упознат са планирањем ове операције.

Иако је Бела кућа званично негирала да су САД умешане у експлозије на гасоводима „Северни ток“, америчка влада и тајне службе имају дугу историју спровођења интереса Вашингтона кроз шпијунажу и саботаже, све време тврдећи како то нису учинили.

И Симор Херш у свом тексту примећује да ово не би било први пут да САД спроводе тајну операцију дубоко под морем. Тако су седамдесетих година 20. века, амерички специјалци инсталирали шпијунски уређај на подводну комуникацију совјетске морнарице у Охотском мору.

Међутим, за разлику од напада на „Северни ток“, ова акција је била усмерена на елемент војне, а не цивилне инфраструктуре. Такође је помогла САД да стекну вредне обавештајне податке и није задала ударац економији савезничке земље, док је експлозија на „Северном току“ у суштини лишила Немачку, савезницу Сједињених Држава, њеног примарног извора јефтиног природног гаса.

Осим прислушкивања и дизања ствари у ваздух, САД су спровеле много тајних акција широм света, покушавајући да их прикрију и поричући одговорност, осим ако небуду ухваћени на лицу места.

Током педесетих година 20. века, америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) оркестрирала је свргавање иранског премијера Мохамеда Мосадека, уз акције које су укључивале терористичке нападе под лажном заставом, за које су окривљени локални комунисти који су подржавали Мосадекову владу.

Напори америчке владе да свргне комунистичког кубанског лидера Фидела Кастра који се усудио да управља својом земљом без клањања ујаку Сему, укључивали су десетине покушаја атентата, па чак и потпуну инвазију групе кубанских прогнаника коју су финансирале и режирале САД.

Америчка влада је чак размишљала о спровођењу терористичких напада против циљева у САД, цивилних и војних, како би за њих окривила Кубу и тако добила изговор за објаву рата. Ови предлози, познати као „Операција Нортвудс“, никада нису спроведени захваљујући тадашњем америчком председнику Џону Ф. Кенедију који их је спречио.

Током осамдесетих година, САД су тајно продавале оружје Ирану, омраженом непријатељу Вашингтона од Иранске револуције 1979. године, како би искористиле новац од ове продаје за тајно финансирање побуњеничких група Контраша у Никарагви који су се борили против тамошње марксистичке сандинистичке владе.

Детаљи о таквим тајним америчким операцијама обично би постали доступни јавности тек захваљујући тајним документима ЦИА који су декласификовани деценијама након што су се те акције десиле, или су разоткривени због истраге америчког Конгреса.

Прикривене активности америчке владе нису биле ограничене на стране територије, амерички обавештајци показали су спремност да почине прилично сумњива дела против грађана САД.

Под окриљем такозваног пројекта МКУлтра, ЦИА је спровела илегалне експерименте на људима са циљем да се развију нове методе испирања мозга и мучења које ће се користити у испитивању, у суштини користећи америчке грађане као покусне куниће.

Пројекат је, између осталог, укључивао и проучавање утицаја психоактивних дрога, као што је ЛСД, на људе.

Током шездесетих и седамдесетих година, ЦИА је такође водила програм унутрашње шпијунаже под називом „Операција ХАОС“, циљајући политичке дисиденте и антиратне групе које су се појавиле усред веома непопуларног рата у Вијетнаму.

А 2013. године бивши сарадник америчке Агенције за националну безбедност Едвард Сноуден помогао је да се открије огроман глобални програм надзора који је агенција спроводила у земљи и иностранству, у сарадњи са одређеним западним обавештајним службама (као што су британски GCHQ и немачки БНД) и истакнутим технолошким компанијама (као што су као Мајкрософт и Гугл).