Професор са одсека за воћарство Пољопривредног факултета у Београду Милован Величковић каже да воћке имају свој биолошки сат по којем се тачно по одређеном реду одвијају одређене фенофазе. Ово би требало да буде период дугог мировања, а не активности пупољака и било ког другог ткива.
Величковић каже за РТС да воћке имају свој биолошки сат по којем се тачно по одређеном реду одвијају одређене фенофазе. Ово би требало да буде период дугог мировања, а не активности пупољака и било ког другог ткива.
„Када су зиме атипичне попут ове, може доћи до тога, мада немамо информације са терена. Ако значајно отопли можемо очекивати и лоше последице ниских зимских температура. Није добро да се пупољци активирају зими, добра зима је само када има пола метра снега и температуре блиске нули неколико месеци, то важи за континенталне воћке“, објашњава проф. Величковић.
Постоје, ипак, мере које могу да се спроведу како не би дошло до измрзавања – попут мера задимљавања и увођења антифрост система.
Прву меру је тешко применити код засада од неколико десетина хектара, док се друга примењује код високопрофитабилних састава.
Воћке које најчешће страдају од ниских температура и пролећних мразева су бресква и кајсија.
„Према дугогодишњем искуству произвођача, дешава се да оне прве крену са вегетацијом, најчешће страдају од ниских температура, позних пролећних мразева. Али ако вегетација крајем фебруара узме маха, крене измрзавање. Према информацијама са терена, засад су последице минималне“, наводи професор Величковић.
За два дана слави се Свети Трифун, заштитник виноградара. Тај дан означава почетак резидбе,
„То је усклађено с временом и дугим искуством и традицијом, који нам говоре да се од тада па надаље може резати“, истиче професор Пољопривредног факултета.
На питање хоћемо ли због тзв. климатских промена на овим поднебљима моћи да гајимо и киви, проф. Величковић одговара да ми можда то нећемо дочекати, али да је врло могуће да ће и он овде расти у будућности.