https://sputnikportal.rs/20230212/atipicna-zima-u-srbiji--da-li-su-vocke-prezivele-i-hocemo-li-uskoro-moci-da-gajimo-kivi-1150820746.html
Атипична зима у Србији – да ли су воћке преживеле и хоћемо ли ускоро моћи да гајимо киви
Атипична зима у Србији – да ли су воћке преживеле и хоћемо ли ускоро моћи да гајимо киви
Sputnik Србија
Када је зима атипична попут ове, може да дође до ране вегетације. То није добро за воћке, јер њима одговара зима само када има пола метра снега и када су... 12.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-12T20:54+0100
2023-02-12T20:54+0100
2023-02-12T20:54+0100
економија
србија – економија
србија
економија
туризам и трговина
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/08/1145825484_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_5321f2b0ff60c9341d53b2096155495a.jpg
Професор са одсека за воћарство Пољопривредног факултета у Београду Милован Величковић каже да воћке имају свој биолошки сат по којем се тачно по одређеном реду одвијају одређене фенофазе. Ово би требало да буде период дугог мировања, а не активности пупољака и било ког другог ткива.Величковић каже за РТС да воћке имају свој биолошки сат по којем се тачно по одређеном реду одвијају одређене фенофазе. Ово би требало да буде период дугог мировања, а не активности пупољака и било ког другог ткива.Постоје, ипак, мере које могу да се спроведу како не би дошло до измрзавања – попут мера задимљавања и увођења антифрост система.Прву меру је тешко применити код засада од неколико десетина хектара, док се друга примењује код високопрофитабилних састава.Воћке које најчешће страдају од ниских температура и пролећних мразева су бресква и кајсија.„Према дугогодишњем искуству произвођача, дешава се да оне прве крену са вегетацијом, најчешће страдају од ниских температура, позних пролећних мразева. Али ако вегетација крајем фебруара узме маха, крене измрзавање. Према информацијама са терена, засад су последице минималне“, наводи професор Величковић.За два дана слави се Свети Трифун, заштитник виноградара. Тај дан означава почетак резидбе,На питање хоћемо ли због тзв. климатских промена на овим поднебљима моћи да гајимо и киви, проф. Величковић одговара да ми можда то нећемо дочекати, али да је врло могуће да ће и он овде расти у будућности.
https://sputnikportal.rs/20221011/ispitivanja-starih-sorti-voca-povrca-i-zitarica-da-li-je-moguce-gajenje-bez-hemijskih-sredstava-1144340013.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, србија, економија, туризам и трговина, привреда и пољопривреда
србија – економија, србија, економија, туризам и трговина, привреда и пољопривреда
Атипична зима у Србији – да ли су воћке преживеле и хоћемо ли ускоро моћи да гајимо киви
Када је зима атипична попут ове, може да дође до ране вегетације. То није добро за воћке, јер њима одговара зима само када има пола метра снега и када су температуре блиске нули неколико месеци, објашњава професор Милован Величковић. Шта показују подаци са терена и које су воћке прве на удару када је оваква зима?
Професор са одсека за воћарство Пољопривредног факултета у Београду Милован Величковић каже да воћке имају свој биолошки сат по којем се тачно по одређеном реду одвијају одређене фенофазе. Ово би требало да буде период дугог мировања, а не активности пупољака и било ког другог ткива.
Величковић
каже за РТС да воћке имају свој биолошки сат по којем се тачно по одређеном реду одвијају одређене фенофазе. Ово би требало да буде период дугог мировања, а не активности пупољака и било ког другог ткива.
„Када су зиме атипичне попут ове, може доћи до тога, мада немамо информације са терена. Ако значајно отопли можемо очекивати и лоше последице ниских зимских температура. Није добро да се пупољци активирају зими, добра зима је само када има пола метра снега и температуре блиске нули неколико месеци, то важи за континенталне воћке“, објашњава проф. Величковић.
Постоје, ипак, мере које могу да се спроведу како не би дошло до измрзавања – попут мера задимљавања и увођења антифрост система.
Прву меру је тешко применити код засада од неколико десетина хектара, док се друга примењује код високопрофитабилних састава.
Воћке које најчешће страдају од ниских температура и пролећних мразева су бресква и кајсија.
„Према дугогодишњем искуству произвођача, дешава се да оне прве крену са вегетацијом, најчешће страдају од ниских температура, позних пролећних мразева. Али ако вегетација крајем фебруара узме маха, крене измрзавање. Према информацијама са терена, засад су последице минималне“, наводи професор Величковић.
За два дана слави се Свети Трифун, заштитник виноградара. Тај дан означава почетак резидбе,
„То је усклађено с временом и дугим искуством и традицијом, који нам говоре да се од тада па надаље може резати“, истиче професор Пољопривредног факултета.
На питање хоћемо ли због тзв. климатских промена на овим поднебљима моћи да гајимо и киви, проф. Величковић одговара да ми можда то нећемо дочекати, али да је врло могуће да ће и он овде расти у будућности.
