Уругвај је до сада организовао први Мундијал 1930. године, Чиле је био домаћин 1962. године , док је Аргентина 1978. године била домаћин Мундијала који је на крају освојила.
Светско првенство 2030. играће се на 100-годишњицу од првог које је одржано у Монтевидеу, а многи љубитељи фудбала би волели да финале буде одржано симболично на чувеном стадиону „Сентенарио“.
Томе у прилог иде теорија у вези са стадионом направљеним од контејнера који је коришћен на Светском првенству у Катару, а потом је расклопљен и пребачен управо у Уругвај.
Међутим, Јужноамериканци нису једини који су конкурисали за добијање организације Мундијала 2030.
До сада су званично потврђене још две кандиатуре и то Марока (самостално), коме би могле накнадно да се придруже Тунис и Алжир, као и Шпаније, Португалије и Украјине.
Интересовање за организацију Светског првенства 2030. показују још неке земље света од Азије, преко Африке до Јужне Америке (чак и Аустралија), а најзанимљивија понуда која је у припреми је она која би обухватила Мундијал на два континента, а коју спремају Саудијска Арабија, Египат и Грчка.
Према неким информацијама, саудијско руководство је спремно чак и да финансира изградњу потпуно нових стадиона у Грчкој и Египту у замену за сарадњу и заједничку организацију Мундијала.
Подсетимо, пре неколико година и наша земља је важила као кандидат за организацију Светског првенства 2030.
Бугарски премијер Бојко Борисов и грчки Алексис Ципрас предложили су на састанку 2. новембра 2018. заједничку кандидатуру Грчке, Бугарске, Румуније и Србије, али се од те идеје одустало јер се Грчка касније одлучила за Египат и Саудијску Арабију.
Заједничку кандидатуру балканских земаља планирала је такозвана „Крајова група“, организација коју чине четири државе (Србија, Румунија, Бугарска и Грчка), која се бави унапређењем економске и енергетске сарадње, а по угледу на Вишеградску групу (Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска).
Домаћин Светског првенства 2030. биће одређен на 74. Конгресу ФИФА следеће године.