„Због чега садашњи Савет безбедности не би дао одговарајућу оцену таквих добровољних признања? Имате за то сва могућа овлашћења. Због чега ћутите“, навео је Рибаков.
Он је додао да би испуњавање Минских споразума, потписаних у фебруару 2015. године, могло да буе тема предстојеће обновљене ванредне сесије Генералне скупштине УН, или нове седнице Савета безбедности УН, на које би могли бити позвани учесници преговора, како би поднели извештаје.
„Они ће ионако морати да одговарају за то. Ако не пред реалним судом или трибуналом, онда пред судом историје“, изјавио је Рибаков.
Актуелни председник Украјине Владимир Зеленски је раније у интервјуу за немачки лист „Шпигл“ признао да је бившој немачкој канцеларки Ангели Меркел и француском председнику Емануелу Макрону рекао да не планира да испуњава одредбе Минских споразума.
Пре тога је Меркелова изјавила да су Мински споразуми били покушај да се „купи време за Украјину“, како би ојачала, а то је потом потврдио и бивши француски председник Франсоа Оланд.
Њих двоје су учествовали на самиту „нормандијске четворке“, заједно с председником Русије Владимиром Путином и бившим украјинским председником Петром Порошенком 22. фебруара 2015. године. На том састанку био је усаглашен комплекс мера за испуњавање Минских споразума.
Документ се састојао из 13 тачака и подразумевао је, пре свега, прекид ватре у Донбасу, повлачење тешког наоружања с линије разгрраничења кијевских снага безбедности и устаника из Донбаса, као и друге мере за дугорочно политичко решавање кризе у Донбасу.
Кијев је систематски нарушавао споразум, услед чега је 22. фебруара 2022. године Русија признала Луганску и Доњецку Народну Републику, а два дана касније отпочела специјалну војну операцију, чији је циљ „демилитаризација и денацификација Украјине“.