Информација коју је са међународног сајма наоружања у Абу Дабију предочио председник Александар Вучић о куповини ових дронова открила је да ће они веома брзо стићи у Србију. Он је изнео и очекивања да ће Војска Србије у наредних пет или шест месеци имати прве дронове-самоубице сопствене производње.
Шта ће Србија купити у Емиратима
На питање Спутњика шта ће од Емирата купити Србија, о каквим летелицама на даљинско управљање је реч и са каквим перформансама, војни аналитичар Александар Радић сматра да ће то бити дронови типа Хантер 2-С.
„Они раде на развоју дрона који се зове Хантер 2-С за који нема прецизних података о томе колико је његов тачан домет, али се зна да је реч о летилици масе осам килограма која може да лети у ројевима. Када се лансирају десетине таквих летелица оне одлазе тамо где се очекује да буде објекат дејства и после идентификације дејствује се по њему“, каже наш саговорник.
Ти дронови могу да дејствују и самостално, а ако наступају у "роју" онда имају огромну ватрену моћ и у стању су да међусобно деле информације о локацији мете.
Како је то објаснио Саид ал Мансури, директор компаније „Еџ“ која их прави, када је мета лоцирана, с обзиром на њену величину, категорију, унутар „роја“ се доноси одлука о томе колико је дронова потребно за уништење мете, након чега они крећу у понирање ка њој.
Дронови-самоубице, принцип свуда исти
„Дронови - самоубице, ако се контролише њихово дејство, онда углавном говоримо о њиховом домету од 10 до 50 километара. То је нека удаљеност која може прихватљиво да се пређе током лета и да остане у домету и оптичком контакту са оним ко лет води и да се ефикасно пронађе шта је ту у захвату фронта'', напомиње Радић.
Дронови у наоружању Војске Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Приступ је исти код свих дронова-самоубица па ће, како каже, на том принципу бити и они које ћемо ми производити.
Он напомиње да у Србији Војнотехнички институт у Жаркову и неке приватне фирме каква је ПР-ДЦ раде на развоју различитих дронова, али производња још није освојена и још се ништа од тога није нашло у нашем наоружању. Отуда и ова интервента куповина у иностранству, јер је процењено је да за њима постоји потреба.
Безбедносне (не)прилике
Очигледно је, каже наш саговорник, да се прилично неповољно гледа на безбедносне прилике на Балкану и шире и у том контексту председник Републике је заузео став да дронове треба хитно купити.
Радић каже да Војска Србије засад поседује кинеске дронове ЦХ-92 који могу да предузимају извиђачке задатке, али по потреби могу да буду и наоружани и коришћени у борбеним дејствима.
„У овом тренутку те летилице се рутински користе и према оном што знамо о њима реч је о летелици која може да извршава задатке на удаљеностима до 250 километара. Има сензоре које користи за извиђање и има ласерски вођене ракете са дометом од шест до девет километара, зависно од висине и услова у којима се дејствује“, прецизира овај војни стручњак.
Он напомиње да је застала испорука кинеских дронова ЦХ 95 који су већи, од оних које имамо. Прва количина је испоручена у априлу прошле године, али се на остатак још чека.
Када су у ројевима, дронови-самоубице имају огромну ватрену моћ
На чему ради Србија
Домаће летелице на којима се ради су, по речима Радића, технолошки врло сличне кинеским дроновим ЦХ 92. Он подсећа да је са Кинезима потписан уговор о трансферу технологије и да уз њихову помоћ ми радимо на компоментама које омогућавају контролу лета, управљање том летелицом на већим удаљеностима, али су оне нешто мањих пропорција.
Иако је најављено да ће оне ускоро ући у наоружање то се још није догодило. Утва из Панчева се тек припрема за производњу због чега ће, како је најављено, бити купљена осам милионе евра вредна машина за прављење композитних материјала који ће бити кориштени за израду те летелице, напомиње наш саговорник.
Он указује да се у Србији прави и „Врабац“, мала тактичка летелица купљена на западном тржишту за извиђање на малим удаљеностима.
Пројекат „Гавран“
„У међувремену, у Србији је у организацији фирме Југоимпорт СДПР покренут развој дронова, такозваних самоубица. То су летелице које имају мотор са унутрашњим сагоревањем. Економичније су, могу дуже да лете, да дуго времена траже објекат дејства док га не пронађу, док оператер на слици која долази са летелице не види оно што би могао да буде објекат напада и онда се та летелица усмерава ка том објекту. Она има бојеву главу којом уништава објекат дејства. Значи, реч је о нечему што је комбинација дрона како га људи обично виде и вођене ракете“, објашњава војни стручњак.
Ми, дакле, у овом тренутку имамо активан тај пројекат „Гавран“ који би требало да дође до домета од 50 километара, али су, очигледно, у врху државе пресекли то питање и одлучили да се не чека на то да се развије неки од домаћих средстава и уђе у наоружање, закључио је Радић.