„Ерсте“ напомиње да кинеско руководство шири наратив о томе да у вези с украјинском кризом заузима „објективан и непристрасан став“, а сада Пекинг види себе и као могућег посредника у сукобу.
Ипак, у стварности, како оцењује „Ерсте“, Кина „није неутрална и још није осудила“ дејства Русије, иако поштовање суверенитета држава представља „камен темељац кинеске спољне политике“.
Уместо тога Кина, као и Русија, указује прстом на САД и ширење НАТО-а на исток, пише аутор текста.
Према његовим речима, иако односи Кине и Русије нису учвршћени званичним савезом, њих повезује стратешко партнерство. Председници двеју држава, Владимир Путин и Си Ђинпинг, успели су, очигледно, да савладају давнашње неповерење Кине и Русије: током протеклих 10 година они су се сусрели више од 40 пута, а непосредно пред почетак руске специјалне војне операције у Украјини заклињали су се у „безгранично пријатељство“.
„Они имају врло сличне погледе на свет. Веома се скептично односе према Западу, одбацују демократију и претпостављену тежњу САД ка хегемонији. И желели би да Кина и Русија добију заслужено поштовање које им је, према њиховом мишљењу, ускраћивано током протеклих деценија“, тврди историчар Џозеф Торигјан из Америчког универзитета у Вашингтону.
У идеолошкој и геостратешкој борби против САД за власт и утицај у свету Кини је потребна подршка Русије – и у замену је спремна да се „помири с ратом за који практично није заинтересована“. Кина се успешно успротивила тежњи САД и Европе да изолују Русију. Пекинг одбацује санкције против Москве, а има чак и економску корист од тога.
Трговинска размена Русије и Кине прошле године је била 178 милијарди евра, што је очигледан скок у поређењу с претходном годином, изјавила је недавно представница Министарства трговине Кине.
Кина од Русије купује више нафте и гаса по посебно ниским ценама, у тренутку када Русија нема приступ европском тржишту због санкција. То је појачало економску зависност Москве од Пекинга. Истовремено, на Русију иде само три одсто укупне трговинске размене Кине са свим земљама.
Нешто је другачија ситуација када је реч о сарадњи у области наоружања. Русија је дуго била један од најважнијих испоручилаца оружја, али Кинасе данас претворила у произвођача наоружања, тврди Зено Леони, војни експерт с Краљевског колеџа у Лондону.
„Кина већ много година повећава своје војне трошкове. Услед тога односи с Русијом су се полако мењали. Док Русија наставља да испоручује Кини борбене авионе, моторе и подморнице, Кина је почела да испоручује беспилотне летелице, бродске моторе и друге технологије“, наводи Леони.
За сада, према његовим речима, „нема никаквих доказа да Кина директно испоручује оружје Русији“ за сукоб у Украјини. Саопштења САД о томе да Пекинг планира такве испоруке ове недеље је уз негодовање оповргао портпарол Министарства иностраних послова Кине Ванг Венбин.
Он је оптужио САД да шире дезинформације и нагласио да Кина „неће прихватити налоге, а посебно не претње и притиске САД“ када је реч о руско-кинеским везама. Према његовим речима, оружје на бојном пољу непрестано испоручују управо Американци, док се Кина, напротив, залаже за помирење и преговоре.
Све оштрије антиамеричко расположење Пекинга, солидарност с Русијом и истовремено дијалог и план мировног решења – према речима историчар Џозефа Торигјана, иза противречних сигнала из Пекинга скривају се његови сопствени противречни интереси.
„Кина жели да је Русија сматра својим верним и корисним партнером, али та помоћ има границе када је реч о заштити сопствених економских интереса и угледа, посебно у Европи“, оцењује Торигјан.
Углед Кине у Европи знатно је опао током протеклих 12 месеци због блискости Пекинга и Москве. Према мишљењу експерата, кинеска мировна иницијатива треба да послужи као „сигнал помирења“, због тога што су Кина и Русија „заиста најбољи пријатељи“. То пријатељство, међутим, „није тако безгранично како им се свиђа да тврде“, закључује „Ерсте“.