Филм „Уста пуна земље“, последњи филм Пурише Ђорђевића (1924-2022), који је снимио према истоименом роману Бранимира Шћепановића, остваривши своју вишедеценијску жељу, биће премијрно приказан у недељу, 5. марта, на затварању 51. ФЕСТ-а.
Пут кроз каљугу цивилизације ка освајању слободе
Карактеристичан филм Пурише Ђорђевића који кроз главног јунака Марка прича причу о сопственом животу, одрастању и путу који сваки човек пролази од рођења до смрти, путу борбе која је код Ђорђевића дубоко укорењена у антифашизму.
Екипа филма "Уста пуна земље" Пурише Ђорђевића
© Tanjug / Владимир Шпорчић
Ђорђевић нас води кроз суптилне емоције свог главног протагонисте којег увлачи у несвакидашње ситуације помогнут маестралним Шћепановићевим романом.
Његов главни јунак нам показује пут кроз каљугу цивилизације ка изгубљеној духовности и освајању слободе.
„Шћепановићев роман знам 20 година и када сам га прочитао, размишљао сам колико би било добро екранизвати га. Заборавио сам на ту своју маштарију. Када ме је Љубиша Ристић позвао и поменуо име писца и романа, одмах сам прихватио, јер сам схватио да ћемо радити ремек-дело. Пуришу нисам познаовао. Ретко ко би имао храбрости да уђе у једну такву причу, али се испоставило да је Пуриша у својој 98. години имао амбиције, снаге и храбрости. Ући у филмски наратив малтене без дијалога је равно лудилу и за то је потребна огромна хрбост и самопоуздње“, истиче Буквић
Пуриша је био Младонемир, не Младомир
Буквић се присећа да би се Пуриша наљутио када би неко рекао да су му „Уста пуна земље“ последњи филм:
„Стално је говорио да му је то претпоследњи филм и тиме нам је свима давао до знања да је живот борба и да се не сме одустајати чак ни у његовим годинама. У њему сам видео младалачку енергију какву ретко срећем и у људима своје генерације. Његово име Младомир описује његов дух, али није био миран. Био је Младонемир“.
Напомиње и да се у сваком разговору са Пуришом видела његова огромна жеља да екранизује Шћепановићеву књигу о чему је маштао деценијама:
„Желео је да сваки тренутак искористи да унапреди причу која је сама по себи фантастична. Једно је писање сценарија, друго снимање филма. Оно што се сликом може испричати, не би требало да се спомиње у дијалогу. Он је то знао и умео је импровизацијом да надомести текст. Био је и фантастичан глумац, али и јако мудар јер је узео Огњена (Петковића) за десну руку. Пошто су локалитети били такви, он је ради своје безбедности и због својих година морао да буде мало удаљеније од нас, а Огњен је реализовао оно што је Пуришао заислио“.
Раша Буквић и Соња Колачарић
© Tanjug / Владимир Шпорчић
Сада ћете да видите како се режира
Глумци Соња Колачарић, Лазар Јованов и Андрија Ковач сагласни су да је рад са Пуришом био непоновљиво искуство и велика част.
„Непредвидив и узбудљив човек. Забављао нас је својим причам док смо се припремали за снимање, а онда би уследила његова чувена реплика - Сада ћете да видите како се режира. Пошто смо снимали доста у шумама око Београда, њега је то окружење инспирисало па смо имали доста импровизованих сцена које су ушле у филм. Једно од најузбудљивијих искустава које сма имао. Филм је грађен сликама, покретом, врло поетичн, пре свега уметнички филм“, истиче Јованов.
„Уста пуна земља“ Андрија Ковач пореди са „Апокалиптом“ Мела Гибсона:
„Таквом атмосфером одише филм. Велика је привилегија бити у нечему иза чега стоје два имена - Шћепановић и Пуриша. Било је напорно и забавно и мислим да је филм ремек-дело“.
Рад са Пуришом Ђорђевићем памтиће и Соља Колачарић:
„Мог лика нема у роману. То је Пуришина маштарија. Било ми је мало тешко да схватим шта ја играм, али сусрет са његовим артистичким умом из прошлог века ме је убедио. Памтићу начин на који ради, размишља и режира“.
Екипа филма "Уста пуна земље" представила на ФЕСТ-у последњи филм Пурише Ђорђевића
© Tanjug / Владимир Шпорчић
Круна Пуришине каријере
Од првог разговора о снимању филма до премијере прошло је 13 месеци, а помоћник редитеља Огњен Петковић каже да је Пуриша био комплексан човек и исти такав режисер:
„Било је неколико верзија сценарија и књига снимања. Фасцинантно ми је било што Пуришу никад нисам доживљавао као старог, само повремено бих се сетио његових година. Никада нисам имао утисак колико година има. Била је невероватна енергија која је из њега излазила, нервоза, непрестано ишчекивање да се дође на сет и жеља да екранизује оно што је дуго планирао. Била је част и привилегија познавати Пуришу, радити са њим, учити од њега. Овај филм је круна његове каријере“.
Извршни продуцент филма „Уста пуна земље“ је „Аполон“, прва регионална платформа за гледање филмова и серија.
Представник „Аполона“ Драган Јеличић каже да су за годину дана снимили 26 филмова и да због те хиперпродукције не могу сви да имају биоскопску дистрибуцију.
„Надамо се да Пуришин филм хоће, јер млади треба да га погледају на великом платну, а не на платформи, посебно што сам чуо да Шћепановићева књига више није део лектире као што је била у моје време“, сматра Јеличић.