Енглески политичар и бивши премијер Велике Британије Винстон Черчил 5. марта 1946. године, у америчком граду Фултон, одржао је говор о посебној одговорности Велике Британије и САД у обуздавању СССР-а и комунизма. Фултонски говор Черчила сматра се једном од кључних тачака за почетак Хладног рата.
„Черчилов говор је у суштини био манифест хегемоније англосаксонског света. Континентална Европа, која је практично била уништена после Другог светског рата, Трумана и Черчила је бринула само као баријера против Совјетског Савеза, али која ће обезбедити економску хегемонију Англосаксонаца“, истакао је Мјахков.
Додао је да је Стаљин тада жестоко одреаговао на Черчилове речи, јер је то фактички била објава рата Совјетском Савезу, рата новог типа у новим условима, то је био Хладни рат.
Према његовим речима, тада је руководству СССР-а постало јасно, да неће имати никакву помоћ од Запада, као у време Великог отаџбинског рата, напротив, почиње нова конфронтација.
„Гвоздена завеса“ из периода фултонског говора не само да није нестала, већ се све више ширила на исток према границама Русије, навео је научни директор Руског војно-историјског друштва.
„Ми смо и сада дужни да доносимо закључке из фултонског говора јер се историја понавља: Англосаксонци покушавају да задрже доминацију у свету, и даље сањају не само о ослабљеној, већ и о подељеној Русији, док им је Европа потчињена“, подвукао је Мјахков.
Након говора у Фултону главни услови осигурања безбедности Совјетског Савеза је била ликвидација америчког монопола на поседовање нуклеарног оружја и да СССР произведе сопствену нуклеарну бомбу.
Научни директор Руског војно-историјског друштва је закључио да је Русија и сада приморана да ствара нове врсте оружја као одговор на претње са Запада.