„Можемо ли једног дана да се вратимо 20 година уназад и подмладимо? Не видим ниједан разлог зашто то не би било могуће. Само је питање када“, уверен је професор медицинске школе Харварда и молекуларни генетичар др Дејвид Синклер.
Синклер и његов тим клијентима нуде услугу процене биолошких година. Показују им колико је „израубовано“ њихово тело, а онда састављају лични програм којим би оживели њихову младост и виталност.
Лек за дијабетес као еликсир младости
До сада се тај програм састојао већином од промене начина живота и смањења уноса штетних састојака, као и мањег боравка у лошој околини, али та весела младост крцата енергијом, како пише магазин „Fortune Well“, могла би да се поврати и коришћењем лекова.
Многи су тако еликсир младости пронашли у леку за дијабетес метформину који су конзумирали иако им није прописан.
Један од њих је и др Нил Барзилаи, професор медицине и генетике на Медицинском факултету „Алберт Ајнштајн“ у Њујорку. Он истиче да људи који користе тај лек, без обзира да ли имају дијабетес или не, смањују за 30 одсто шансу да им се дијагностикује карцином и одлажу когнитивни пад. Доктор је утврдио како чак и они с дијабетесом који користе тај лек имају мању смртност од осталих дијабетичара. Своје тврдње поткрепљује научним студијама и наводи:
„Можемо се фокусирати на старење. Можемо га одложити. И у неколико случајева, можемо да га зауставимо и преокренемо. У једном тренутку смо имали наду, онда обећање, сада се морамо покренути како бисмо га остварили“.
Шта су сенолитици?
Метформин је само један од лекова помоћу којих се покушава да успори старење при чему се користе стари и настоје се измислити нови фармацеутски производи. Десетине биотехнолошких стручњака желе бити први који ће тај процес да успоре развијајући лекове са именом сенолитици. Они код одређених болести могу да очисте отровне, старе и нефункционалне ћелије из организма и тако оставе само младе и здраве, које добро функционишу.
Сенолитици делују на старе ћелијекоје нису одумрле, него су уместо тога остале у организму и почеле да испуштају отровне материје које могу да нашкоде здравим ћелијама. Како особа стари, тело постаје мање ефикасно у својеврсном чишћењу остарелих ћелија и њих има све више па могу да изазову хроничне болести, као што је макуларна дегенерација - главни разлог за губитак вида.
Компанија „Јунити Биотехнолоџи“ развија сенолит UBH1325 којим покушава да утиче на дијабетски макуларни едем и макуларну дегенерацију повезану са старењем. Прелиминарни налази показују да је лек успешан и да помаже да се поврати изгубљени вид.
„Потребно је око осам недеља да се покрене, а након 24 недеље можете видети да се ткиво драматично ремоделовало. Имали смо пацијенте који су имали велики напредак у квалитету вида и побољшања у структури ретине“, рекао је др Анирван Гош, извршни директор „Јунитија“.
Та фармацеутска компанија, наводе, не жели да стане с развојем само једног сенолитика, него им је циљ да развију нови за новим све док не открију лек који би могао да очисти све старије ћелије, а не само једну врсту која стоји иза одређених болести.
Огледи на мишевима
Накупљене остареле ћелије у телу утичу и на површину ДНК, на епигеном - крајолик протеина и хемикалија који се налази на врху генетског материјала. Мењају ДНК, али и начин на који он делује па ће се гени који су савршено функционисали у одређеном тренутку искључити, успорити, убрзати или пореметити. Сваки поремећај може да проузрокује болест или знакове и симптоме старости.
Преокретање епигенетских промена је циљ тима компаније „Тели Хелт“ који предводи харвардски професор др Дејвид Синклер. Тим развија лек који би успорио или тотално преокренуо биолошки сат и натерао гене да се понашају као да су опет млади. Огледе изводе на мишевима којима згњече оптичке живце и ослепе их. Повреда ока изазива епигенетске промене налик онима које се догађају у старијим годинама. Истраживачи потом убризгавају гене с факторима који би их могли репрограмирати и натерати да се понашају као да су опет млади, пренео је Јутарњи лист.
До сада су установили да је тај третман успешно покренуо промене у очима мишева повезаних са старењем, спасио им ћелије мрежњаче и довео до регенерације неурона. Синклер и колеге су исправили и сличне епигенетске промене повезане са старењем у мишићном и бубрежном ткиву и тако успели да продуже животни век мишева.
Чудотворни рапамицин
И док се делотворност лека „Тели Хелта“ у борби против старости још испитује, на полицама апотека можда већ постоје неки који би биолошку појаву могли да успоре. Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) је 1991. године одобрила рапамицин, мТОР инхибитор, који спречава примаоце органа да одбаце орган који им је пресађен од даваоца. Искључивањем мТОР протеина, спречава се умножавање ћелија имунолошког система које би могле напасти донирани орган.
Како старимо, мТОР може да буде активан све време и тако омогући неконтролисан раст ћелија који може довести до рака. Кад старије особе пију рапамицин, чини се да њихов, већ оштећени, имунолошки систем почиње боље да функционише.
„Постоје истраживања која показују да кад подмладите имунолошки систем, чините да многи други системи органа боље функционишу. Али потребна су квалитетна, плацебом контролисана клиничка испитивања да бисмо открили дозу, која стања побољшава и ко најбоље реагује“, наводи Џоан Меник, директорка „Торнадо Терапеутикса“.
Њена компанија започела јеистраживање проучавајући учинак на старост целог портфеља деривата рапамицина. Ако он може да продужи животни век сваке биљке и животиње, Меникова не види разлог зашто не би могао да продужи и људски.
„Мислим да ће у следећих пет до десет година ФДА одобрити први лек за биологију старења. То би могао бити нови рапамицин који ће позитивно утицати на стање повезано с њим и који ће постати наш први корак према много ширем напретку медицине и, коначно, успоравању старења“, закључује она.